Посланици Скупштине Србије усвојили су јуче Закон о оглашавању који треба да заштити све потрошаче од обмањујућих порука и спречи нелојалну конкуренцију међу оглашивачима и Закон о информационој безбедности који ће повећати ниво заштите и безбедности информационих система у Србији.
Једна од кључних новина Закона о оглашавању су промене у погледу оглашавања алкохолних пића.
Убудуће ће у електронским медијима бити дозвољено рекламирање од 18 сати до 6 ујутру за алкохолна пића до 20 посто, а преко 20 посто дозвољено је оглашавање у периоду од 23 сата до шест ујутру.
До сада је у електронским медијима било дозвољено рекламирање само пива и вина и то од 18 сати до 06 сати.
По први пут је дозвољено оглашавање алкохола у штампаним медијима без ограничења, осим у оним који су намењени деци и малолетницима.
Законом се по први пут дефинише појам интернет оглашавања, укида се рекламирање електронске цигарете, а уводе се јасна правила у погледу садржаја огласне поруке приликом оглашавања игара на срећу и наградних игара.
Предлогом закона је јасно прецизирано, што постојећим законом није био случај, да је оглашавање на отвореним површинама ( билборди, панои) у искључивој надлежности локалних самоуправа којима припадају и приходи по овом основу.
Закон има низ одредби које се односе на заштиту деце и малолетника, а према којима огласна порука не сме да садржи приказ малолетника у опасној ситуацији, нити да позива малолетнике на куповину роба, као ни да уз податак о цени садржи вредности суд о цени.
Забрањено је оглашавање млека, друге хране и пића за одојчад до шест месеци старости, као и прибора за њихово коришћење, а није дозвољено ни оглашавање у образовним и васпитним установама.
Закон о информационој безбедности је први кровни пропис у овој области који одређује мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања овим системима и надлежне органе за спровођење мера заштите.
Закон се односи на информационо комуникационе системе (ИКТ) од посебног значаја јер обављају послове од општег интереса за ширу друштвену заједницу и свако нарушавање безбедности тих система може да изазове велике штете.
То су органи јавне власти, системи у којима се обрађују нарочито осетљиви подаци о личности и системи који обављају делатности од општег интереса.
Осим што се овим законом повећава ниво заштите и безбедности информационих система у Србији, циљ је и да се се подигне свест код органа и грађана о опасностима које могу да уследе уколико се ови системи недовољно штите.
Министарство надлежно за послове информационе безбедности добило је сва извршна овлашћења у спровођењу овог закона и оно ће обављати инспекцијски надзор над ИКТ системима од посебног значаја.
У оквиру РАТЕЛ-а ће бити основан Национални центар за превенцију и заштиту од безбедносних ризика у ИКТ системима (Национални ЦЕРТ ).
Национални ЦЕРТ је задужен за превенцију и заштиту безбедносних ризика у ИКТ системима на националном нивоу, сарадњу са истим институцијама из других држава имајући у виду да инциденти у информационим системима најчешће имају прекогранични карактер.
У Управи за заједничке послове републичких органа ће бити формиран ЦЕРТ републичких органа који ће водити рачуна о безбедности информационих система у републичким органима.
Предвиђено је и оснивање Тела за координацију послова информационе безбедности при Влади Србије, које ће сачињавати представници државних органа чији су послови повезани са информационом безбедношћу.
Чланови овог тела ће бити представници министарстава надлежних за послове информационог друштва, одбране, унутрашњих послова, спољних послова, правде, представници служби безбедности, Генералног секретаријата Владе, Националног и Републичког ЦЕРТ-а.
