Poslanici Skupštine Srbije usvojili su juče Zakon o oglašavanju koji treba da zaštiti sve potrošače od obmanjujućih poruka i spreči nelojalnu konkurenciju među oglašivačima i Zakon o informacionoj bezbednosti koji će povećati nivo zaštite i bezbednosti informacionih sistema u Srbiji.
Jedna od ključnih novina Zakona o oglašavanju su promene u pogledu oglašavanja alkoholnih pića.
Ubuduće će u elektronskim medijima biti dozvoljeno reklamiranje od 18 sati do 6 ujutru za alkoholna pića do 20 posto, a preko 20 posto dozvoljeno je oglašavanje u periodu od 23 sata do šest ujutru.
Do sada je u elektronskim medijima bilo dozvoljeno reklamiranje samo piva i vina i to od 18 sati do 06 sati.
Po prvi put je dozvoljeno oglašavanje alkohola u štampanim medijima bez ograničenja, osim u onim koji su namenjeni deci i maloletnicima.
Zakonom se po prvi put definiše pojam internet oglašavanja, ukida se reklamiranje elektronske cigarete, a uvode se jasna pravila u pogledu sadržaja oglasne poruke prilikom oglašavanja igara na sreću i nagradnih igara.
Predlogom zakona je jasno precizirano, što postojećim zakonom nije bio slučaj, da je oglašavanje na otvorenim površinama ( bilbordi, panoi) u isključivoj nadležnosti lokalnih samouprava kojima pripadaju i prihodi po ovom osnovu.
Zakon ima niz odredbi koje se odnose na zaštitu dece i maloletnika, a prema kojima oglasna poruka ne sme da sadrži prikaz maloletnika u opasnoj situaciji, niti da poziva maloletnike na kupovinu roba, kao ni da uz podatak o ceni sadrži vrednosti sud o ceni.
Zabranjeno je oglašavanje mleka, druge hrane i pića za odojčad do šest meseci starosti, kao i pribora za njihovo korišćenje, a nije dozvoljeno ni oglašavanje u obrazovnim i vaspitnim ustanovama.
Zakon o informacionoj bezbednosti je prvi krovni propis u ovoj oblasti koji određuje mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornost pravnih lica prilikom upravljanja ovim sistemima i nadležne organe za sprovođenje mera zaštite.
Zakon se odnosi na informaciono komunikacione sisteme (IKT) od posebnog značaja jer obavljaju poslove od opšteg interesa za širu društvenu zajednicu i svako narušavanje bezbednosti tih sistema može da izazove velike štete.
To su organi javne vlasti, sistemi u kojima se obrađuju naročito osetljivi podaci o ličnosti i sistemi koji obavljaju delatnosti od opšteg interesa.
Osim što se ovim zakonom povećava nivo zaštite i bezbednosti informacionih sistema u Srbiji, cilj je i da se se podigne svest kod organa i građana o opasnostima koje mogu da uslede ukoliko se ovi sistemi nedovoljno štite.
Ministarstvo nadležno za poslove informacione bezbednosti dobilo je sva izvršna ovlašćenja u sprovođenju ovog zakona i ono će obavljati inspekcijski nadzor nad IKT sistemima od posebnog značaja.
U okviru RATEL-a će biti osnovan Nacionalni centar za prevenciju i zaštitu od bezbednosnih rizika u IKT sistemima (Nacionalni CERT ).
Nacionalni CERT je zadužen za prevenciju i zaštitu bezbednosnih rizika u IKT sistemima na nacionalnom nivou, saradnju sa istim institucijama iz drugih država imajući u vidu da incidenti u informacionim sistemima najčešće imaju prekogranični karakter.
U Upravi za zajedničke poslove republičkih organa će biti formiran CERT republičkih organa koji će voditi računa o bezbednosti informacionih sistema u republičkim organima.
Predviđeno je i osnivanje Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti pri Vladi Srbije, koje će sačinjavati predstavnici državnih organa čiji su poslovi povezani sa informacionom bezbednošću.
Članovi ovog tela će biti predstavnici ministarstava nadležnih za poslove informacionog društva, odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, predstavnici službi bezbednosti, Generalnog sekretarijata Vlade, Nacionalnog i Republičkog CERT-a.
