Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Izmene i dopune zakona o zaštiti konkurencije, Izmene i dopune zakona o elektronskoj trgovini, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene i Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.
Izmene i dopune zakona o zaštiti konkurencije usklađuju se sa evropskim aktima, predviđa se produženje roka zastarelosti i vođenje postpuka pred Komisijom za zaštitu konkurencije sa tri na pet godina.
Pošto se u praksi pokazalo da je rok od tri godine u kome postupak zastareva često nedovoljan zbog vođenja složenih postupaka, pribavljanja često obimne dokumentacije, kao zbog činjenice da su pojedini predmeti bili izuzetno kompleksni, odlučeno je da on bude produžen na 10 godina od vremena povrede.
Izmenama i dopunama zakona precizira se i definicija dominantnog položaja učesnika na tržištu – to je do sada bio onaj ko je na tržištu imao 40 ili više odsto učešća, a sada će to biti samo jedan od parametara.
Novim zakonskim rešenjima predviđeno je da, ako neko ima i manje od 40 odsto učešća na tržištu, može da ima dominantan položaj, a onaj ko ima više od 40 ne mora, jer će se uzeti u obzir i drugi parametri kao što je finansijska snaga učesnika na tržištu, tehnološke prednosti i sturktura tržišta.
Mehanizam naplate zatezne kamate na teret sredstava Komisije se otklanja, jer je do sada Komisija u slučaju obaranja njenih odluka na sudu vraćala novac koji je oduzela, a iz svojih sredstava vraćala kamate.
Evropska komisija je smatrala da to utiče na nezavisnost Komisije i da otežava njen rad. Sada će se sredstva za kamate naplaćivati iz budžeta, a ne iz sredstava Komisije.
Izmene i dopune zakona o zaštiti konkurencije stupaju na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas i Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, one koja može da ima i civilnu i vojnu namenu, a njegova suština je harmonizacija sa evropskim standardima, obezbeđivanje čvrste kontrole prometa takve robe, kao i eliminisanje neželjene trgovine takvim proizvodima.
Zakon uvodi pojam sveobuhvatne klauzule, što znači da se proširuje lista robe koja može da služi dvostrukoj nameni i za koju se mora tražiti dozvola nadležnih institicija. Na toj odredbi posebno je insistirala EU.
Uvodi se obaveza pribavljanja dozvole za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Rok važenja dozvole do sada je bio godinu dana, a sada se ostavlja mogućnost automatskog produženja na još šest meseci, što je takođe novina.
Rok za odlučivanje po zahtevima za izvoz je 10 dana od dobijanja posebne saglasnosti Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, što znači da je ukupan rok da se odgovori na zahtev mesec dana.
U tom roku saglasnost moraju da daju Ministarstvo odbrane, MUP, MIP i BIA, a od tog dana, u roku od 10 dana, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija mora da donese konačno rešenje, odnosno dozvolu za izvoz, odnosno uvoz.
Ostavljena je i mogućnost da se u određenim situacijama po skraćenoj proceduri i bez pribavljenih svih saglasnosti izda dozvola i to kada je reč o izvozu ili uvozu robe za potrebe Republike Srbije ili druge države, kada se radi o pružanju humanitarne pomoći ili donacijama u hitnim slučajevima. Moguća je i izmena već izdate dozvole.
Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Usvojene su i Izmene i dopune zakona o elektronskoj trgovini koje bi trebalo da donesu pravnu zaštitu u trgovini elektronskim putem.
Novina u tom zakonu jeste da se daje mogućnost tržištnom inspektoru da zabrani pružanje usluga kada je povređen zakon, a obuhvata i one koji pružaju usluge u Srbiji, a nemaju sedište u zemlji.
Pojedinačne kazne su povećane i do pet puta, brišu se neke odredbe koje se tiču elektronskog potpisa i izmene zakona bi trebalo da obezbede pravnu sigurnost.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Na današnjem zasedanju Skupštine usvojen je i Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti koji, pored ostalog, predviđa uvođenje stručnog ispita za preduzetnika i poslovanje isključivo onih koji su upisani u registar posrednika.
Usvajanjem zakona biće obezbeđena pravna sigurnost za građane i pravna lica, pošto ta oblast posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti do sada nije bila pravno uređena, a ukupna vrednost tržišta nepokretnosti iznosi oko 110 milijardi dinara godišnje, od čega dve trećine otpada na nelegalni promet ili promet koji nije registrovan.
Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, osim odredaba člana 11. koje se primenjuju po isteku 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i odredaba člana 4- 10. i člana 13. koje se primenjuju po isteku 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
