Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Измене и допуне закона о заштити конкуренције, Измене и допуне закона о електронској трговини, Закон о извозу и увозу робе двоструке намене и Закон о посредовању у промету и закупу непокретности.
Измене и допуне закона о заштити конкуренције усклађују се са европским актима, предвиђа се продужење рока застарелости и вођење постпука пред Комисијом за заштиту конкуренције са три на пет година.
Пошто се у пракси показало да је рок од три године у коме поступак застарева често недовољан због вођења сложених поступака, прибављања често обимне документације, као због чињенице да су поједини предмети били изузетно комплексни, одлучено је да он буде продужен на 10 година од времена повреде.
Изменама и допунама закона прецизира се и дефиниција доминантног положаја учесника на тржишту – то је до сада био онај ко је на тржишту имао 40 или више одсто учешћа, а сада ће то бити само један од параметара.
Новим законским решењима предвиђено је да, ако неко има и мање од 40 одсто учешћа на тржишту, може да има доминантан положај, а онај ко има више од 40 не мора, јер ће се узети у обзир и други параметри као што је финансијска снага учесника на тржишту, технолошке предности и стурктура тржишта.
Механизам наплате затезне камате на терет средстава Комисије се отклања, јер је до сада Комисија у случају обарања њених одлука на суду враћала новац који је одузела, а из својих средстава враћала камате.
Европска комисија је сматрала да то утиче на независност Комисије и да отежава њен рад. Сада ће се средства за камате наплаћивати из буџета, а не из средстава Комисије.
Измене и допуне закона о заштити конкуренције ступају на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас и Закон о извозу и увозу робе двоструке намене, оне која може да има и цивилну и војну намену, а његова суштина је хармонизација са европским стандардима, обезбеђивање чврсте контроле промета такве робе, као и елиминисање нежељене трговине таквим производима.
Закон уводи појам свеобухватне клаузуле, што значи да се проширује листа робе која може да служи двострукој намени и за коју се мора тражити дозвола надлежних инститиција. На тој одредби посебно је инсистирала ЕУ.
Уводи се обавеза прибављања дозволе за пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи. Рок важења дозволе до сада је био годину дана, а сада се оставља могућност аутоматског продужења на још шест месеци, што је такође новина.
Рок за одлучивање по захтевима за извоз је 10 дана од добијања посебне сагласности Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, што значи да је укупан рок да се одговори на захтев месец дана.
У том року сагласност морају да дају Министарство одбране, МУП, МИП и БИА, а од тог дана, у року од 10 дана, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација мора да донесе коначно решење, односно дозволу за извоз, односно увоз.
Остављена је и могућност да се у одређеним ситуацијама по скраћеној процедури и без прибављених свих сагласности изда дозвола и то када је реч о извозу или увозу робе за потребе Републике Србије или друге државе, када се ради о пружању хуманитарне помоћи или донацијама у хитним случајевима. Могућа је и измена већ издате дозволе.
Закон о извозу и увозу робе двоструке намене ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Усвојене су и Измене и допуне закона о електронској трговини које би требало да донесу правну заштиту у трговини електронским путем.
Новина у том закону јесте да се даје могућност тржиштном инспектору да забрани пружање услуга када је повређен закон, а обухвата и оне који пружају услуге у Србији, а немају седиште у земљи.
Појединачне казне су повећане и до пет пута, бришу се неке одредбе које се тичу електронског потписа и измене закона би требало да обезбеде правну сигурност.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
На данашњем заседању Скупштине усвојен је и Закон о посредовању у промету и закупу непокретности који, поред осталог, предвиђа увођење стручног испита за предузетника и пословање искључиво оних који су уписани у регистар посредника.
Усвајањем закона биће обезбеђена правна сигурност за грађане и правна лица, пошто та област посредовања у промету и закупу непокретности до сада није била правно уређена, а укупна вредност тржишта непокретности износи око 110 милијарди динара годишње, од чега две трећине отпада на нелегални промет или промет који није регистрован.
Закон о посредовању у промету и закупу непокретности ступa на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“, осим одредаба члана 11. које се примењују по истеку 12 месеци од дана ступања на снагу овог закона и одредаба члана 4- 10. и члана 13. које се примењују по истеку 18 месеци од дана ступања на снагу овог закона.
