Usvajanje Strategije razvoja širokopojasnog interneta u Srbiji do 2016. godine trebalo bi da bude jedan od prvih koraka nove vlade nakon izbora, kazao je danas državni sekretar Ministarstva trgovine i telekomunikacija Stefan Lazarević, dodavši da će to doprineti rastu BDP-a i otvaranju novih radnih mesta.

Lazarević je, na otvaranju Telekomunikacionog foruma Jugoistočne Evrope (SEE Telecoms Forum 2014), podsetio da je Ministarstvo već pripremilo ovu Strategiju, završena je javna rasprava i implementiran je veliki broj komentara, ali s obzirom da su raspisani izbori, njeno usvajanje će morati da sačeka novu vladu.

Za razvoj širokopojasnog interneta veoma je bitno da novi saziv parlamenta vrlo brzo usvoji Zakon o planiranju i izgradnji koji je, takođe, dugo pripreman i koji će olakšati razvoj telekomunikacione infrastrukture u Srbiji, istakao je on.

Prema njegovim rečima, za ovu oblast je bitno još nekoliko zakona, među kojima je i Zakon o elektronskom poslovanju.

„Naša ideja je da tim zakonom objedinimo pitanje elektronskg identiteta, e-potpisa, e-dokumenta, kao i da rešimo pitanje elektronskog arhiviranja“, naveo je Lazarević.

On je predočio da investitori danas smatraju da su pouzdanost i troškovi telekomunikacija ključni faktor pri odlučivanju o investicijama, da većina zemalja u regionu postepeno prilagođava svoje zakonodavstvo propisima EU, ali i da su ipak potrebni dodatni napori u implementaciji garancija konkurentnosti.

Snažna želja zemalja jugoistočne Evrope da se priključe EU osigurala je da se opšti pravac telekomunikacione politike kreće ka otvaranju tržišta, što je stvorilo prilike za strane direktne investicije u tom sektoru, smatra Lazarević.

Direktor konsaltinga za telekomunikcije kompanije PwC Dejan Ljuština smatra da je sektor telekomunikacija danas pred velikim izazovom usled sve većeg korišćenja pametnih telefona, tableta i sličnih uređaja, ne za klasične potrebe kao što su telefoniranje i slanje poruka, već za aplikacije Facebook, Twitter, WhatsApp.

I pored toga što ljudi žele sve više da komuniciraju, realnost pokazuje da telekom operatorima pada prihod, profitabilnost i velika većina njih se muči da pronađe sredstava za investiranje u mreže, naveo je.

To se, kako je objasnio, dešava jer se telekomunikacioni operatori nisu transformisali, nisu našli poslovni model u kome bi iskoristili priliku koju pružaju aplikcije, društvene mreže, nego su to učinile primarno kompanije kao što su Facebook, Google, Apple, WhatsApp.

Očekivanje je da se do 2020. godine pad prihoda operatora kreće stopom od dva odsto, posebno u segmentu fiksne telefonije, i nešto manje u mobilnoj.

Paralaleno s tim padom, broj minuta koji se potroše u telekomunikacionim mrežama neće pasti, nego će ostati stabilan, dok će prenos podataka rasti eksponencijalnom brzinom.