Усвајање Стратегије развоја широкопојасног интернета у Србији до 2016. године требало би да буде један од првих корака нове владе након избора, казао је данас државни секретар Министарства трговине и телекомуникација Стефан Лазаревић, додавши да ће то допринети расту БДП-а и отварању нових радних места.
Лазаревић је, на отварању Телекомуникационог форума Југоисточне Европе (SEE Telecoms Forum 2014), подсетио да је Министарство већ припремило ову Стратегију, завршена је јавна расправа и имплементиран је велики број коментара, али с обзиром да су расписани избори, њено усвајање ће морати да сачека нову владу.
За развој широкопојасног интернета веома је битно да нови сазив парламента врло брзо усвоји Закон о планирању и изградњи који је, такође, дуго припреман и који ће олакшати развој телекомуникационе инфраструктуре у Србији, истакао је он.
Према његовим речима, за ову област је битно још неколико закона, међу којима је и Закон о електронском пословању.
„Наша идеја је да тим законом објединимо питање електронскг идентитета, е-потписа, е-документа, као и да решимо питање електронског архивирања“, навео је Лазаревић.
Он је предочио да инвеститори данас сматрају да су поузданост и трошкови телекомуникација кључни фактор при одлучивању о инвестицијама, да већина земаља у региону постепено прилагођава своје законодавство прописима ЕУ, али и да су ипак потребни додатни напори у имплементацији гаранција конкурентности.
Снажна жеља земаља југоисточне Европе да се прикључе ЕУ осигурала је да се општи правац телекомуникационе политике креће ка отварању тржишта, што је створило прилике за стране директне инвестиције у том сектору, сматра Лазаревић.
Директор консалтинга за телекомуникције компаније ПwЦ Дејан Љуштина сматра да је сектор телекомуникација данас пред великим изазовом услед све већег коришћења паметних телефона, таблета и сличних уређаја, не за класичне потребе као што су телефонирање и слање порука, већ за апликације Facebook, Twitter, WhatsApp.
И поред тога што људи желе све више да комуницирају, реалност показује да телеком операторима пада приход, профитабилност и велика већина њих се мучи да пронађе средстава за инвестирање у мреже, навео је.
То се, како је објаснио, дешава јер се телекомуникациони оператори нису трансформисали, нису нашли пословни модел у коме би искористили прилику коју пружају апликције, друштвене мреже, него су то учиниле примарно компаније као што су Facebook, Google, Apple, WhatsApp.
Очекивање је да се до 2020. године пад прихода оператора креће стопом од два одсто, посебно у сегменту фиксне телефоније, и нешто мање у мобилној.
Паралалено с тим падом, број минута који се потроше у телекомуникационим мрежама неће пасти, него ће остати стабилан, док ће пренос података расти експоненцијалном брзином.
