Svi se slažu da decu treba informatički opismenjavati, ali na pitanje da li to podrazumeva i programersku pismenost dobićemo različite odgovore. Dinamičan razvoj informacionih tehnologija stalno menja naše poglede na mnoga pitanja, a u godini koja se upravo završava pokrenute su brojne inicijative, ideje i inovativna rešenja usmerena ka omasovljavanju učenja programiranja i računarskih nauka.
Vreme je da ponovo razmislimo o pitanju da li sva deca treba da uče programiranje: oni koji to podržavaju treba da razmisle šta zapravo od programiranja i na koji način deca treba da uče, a oni kojima je bliži negativan odgovor, treba da razmisle da li drugačiji pristup učenju programiranja možda ipak ima smisla.
Korisnik i(li) programer
Sve je više stvari iz računarskih nauka koje je dobro da znaju obični korisnici. Na primer, ukoliko uredno obeležavamo stilove u Microsoft Word dokumentu, lako ćemo formirati sadržaj i automatizovati razne druge aktivnosti, poput korekcije izgleda svih podnaslova.
Slično, ako neke svoje podatke upisujemo u Excel tabelu, ne treba da spajamo ćelije ili da bitno obeležje upisujemo kao promenu boje ćelije – struktura redova i kolona treba da bude čista, uz uvođenje nove kolone kada nam zatreba novo obeležje. Ako tako radimo, posle ćemo lako automatizovati filtriranje redova, sortirati, računati zbirove po grupama itd. Ovo valja da znaju svi korisnici Excela mada, kao i u prethodnom slučaju, onima koji znaju da programiraju je sve to logično i bez potrebe da se puno objašnjava.
Primeri poput prethodna dva ilustruju koliko je način razmišljanja koji se stiče učenjem programiranja koristan za generalno razumevanje tehnologije. U stvari, svaki put kada razmišljamo kako nešto da napravimo da bi se kasnije posao mogao bolje automatizovati, dešava nam se mentalna aktivnost slična programiranju. Ostaje još samo pitanje kako da učimo decu da razmišljaju kao programeri, a da ih ne opterećujemo svim onim što profesionalni programeri treba da znaju.
Ukoliko već niste do sada, preporučujemo vam da prođete kroz nekoliko lekcija na learn.code.org. Kratke programe kojim rešavate zadate probleme formirate slaganjem ponuđenih blokova i na taj način upravljate likovima iz poznatih video‑igara. Kao uvodna objašnjenja za pojedine oblasti imate video‑klipove u kojima se pojavljuju poznate ličnosti. Kome su se svidele lekcije sa learn.code.org, može da pređe na Scratch (scratch.mit.edu) da bi kreirao sopstvene animirane sadržaje, a može i da pokuša da savlada osnove Web programiranja na Codeacademy (www.codeacademy.org ).
Jedan sat za znanje
U prvoj polovini decembra organizovana je globalna akcija „Sat programiranja“ (Hour of Code, u kojoj je više od 15 miliona ljudi sat vremena učilo programiranje, prolazeći tutorijale na bazi prethodno navedenih i drugih sličnih alata. O rezultatima ove akcije, u kojoj je zabeleženo i značajno prisustvo škola, organizacija i pojedinaca iz Srbije, možete pročitati na csedweek.org. Iskustva „Sata programiranja“ pokazuju da deca pozitivno reaguju na ovaj način učenja.
Ako želite ozbiljniju stručnu analizu, pogledajte izveštaj zajedničke radne grupe Informatics Europe i ACM Europe o informatičkom obrazovanju ili izveštaj Kraljevskog društva o računarstvu u školama UK.
Napomenimo da je Nacionalni prosvetni savet Republike Srbije usvojio „Smernice za unapređivanje IKT u obrazovanju“ (www.nps.gov.rs ), u čijoj je izradi učestvovao i autor ovog teksta. U odeljku „Uloga IKT u ciljevima i ishodima obrazovanja“ data je klasifikacija kompetencija sa značajnom ulogom IKT, u okviru koje je istaknuto informatičko rezonovanje kao opšteobrazovna kompetencija u kojoj dominira aspekt razumevanja koncepata, principa i teorijskih osnova iz oblasti IKT‑a.
Nije dovoljno decu učiti kako da koriste tehnologiju, već treba da budu upoznata i s konceptima i naučnim osnovama na kojima se zasniva IKT. Naravno, to ne znači da svi treba da postanemo profesionalci u računarskim naukama, već da računarske nauke dobiju opšteobrazovni aspekt, slično kao matematika ili fizika.
Integralnu verziju teksta možete pročitati na sajtu PC Pressa: PC Press br. 26
