Сви се слажу да децу треба информатички описмењавати, али на питање да ли то подразумева и програмерску писменост добићемо различите одговоре. Динамичан развој информационих технологија стално мења наше погледе на многа питања, а у години која се управо завршава покренуте су бројне иницијативе, идеје и иновативна решења усмерена ка омасовљавању учења програмирања и рачунарских наука.
Време је да поново размислимо о питању да ли сва деца треба да уче програмирање: они који то подржавају треба да размисле шта заправо од програмирања и на који начин деца треба да уче, а они којима је ближи негативан одговор, треба да размисле да ли другачији приступ учењу програмирања можда ипак има смисла.
Корисник и(ли) програмер
Све је више ствари из рачунарских наука које је добро да знају обични корисници. На пример, уколико уредно обележавамо стилове у Microsoft Word документу, лако ћемо формирати садржај и аутоматизовати разне друге активности, попут корекције изгледа свих поднаслова.
Слично, ако неке своје податке уписујемо у Excel табелу, не треба да спајамо ћелије или да битно обележје уписујемо као промену боје ћелије – структура редова и колона треба да буде чиста, уз увођење нове колоне када нам затреба ново обележје. Ако тако радимо, после ћемо лако аутоматизовати филтрирање редова, сортирати, рачунати збирове по групама итд. Ово ваља да знају сви корисници Excela мада, као и у претходном случају, онима који знају да програмирају је све то логично и без потребе да се пуно објашњава.
Примери попут претходна два илуструју колико је начин размишљања који се стиче учењем програмирања користан за генерално разумевање технологије. У ствари, сваки пут када размишљамо како нешто да направимо да би се касније посао могао боље аутоматизовати, дешава нам се ментална активност слична програмирању. Остаје још само питање како да учимо децу да размишљају као програмери, а да их не оптерећујемо свим оним што професионални програмери треба да знају.
Уколико већ нисте до сада, препоручујемо вам да прођете кроз неколико лекција на learn.code.org. Кратке програме којим решавате задате проблеме формирате слагањем понуђених блокова и на тај начин управљате ликовима из познатих видео‑игара. Као уводна објашњења за поједине области имате видео‑клипове у којима се појављују познате личности. Коме су се свиделе лекције са леарн.цоде.орг, може да пређе на Scratch (scratch.mit.edu) да би креирао сопствене анимиране садржаје, а може и да покуша да савлада основе Web програмирања на Codeacademy (www.codeacademy.org ).
Један сат за знање
У првој половини децембра организована је глобална акција „Сат програмирања“ (Hour of Code, у којој је више од 15 милиона људи сат времена учило програмирање, пролазећи туторијале на бази претходно наведених и других сличних алата. О резултатима ове акције, у којој је забележено и значајно присуство школа, организација и појединаца из Србије, можете прочитати на csedweek.org. Искуства „Сата програмирања“ показују да деца позитивно реагују на овај начин учења.
Ако желите озбиљнију стручну анализу, погледајте извештај заједничке радне групе Informatics Europe и ACM Europe о информатичком образовању или извештај Краљевског друштва о рачунарству у школама УК.
Напоменимо да је Национални просветни савет Републике Србије усвојио „Смернице за унапређивање ИКТ у образовању“ (www.nps.gov.rs ), у чијој је изради учествовао и аутор овог текста. У одељку „Улога ИКТ у циљевима и исходима образовања“ дата је класификација компетенција са значајном улогом ИКТ, у оквиру које је истакнуто информатичко резоновање као општеобразовна компетенција у којој доминира аспект разумевања концепата, принципа и теоријских основа из области ИКТ‑а.
Није довољно децу учити како да користе технологију, већ треба да буду упозната и с концептима и научним основама на којима се заснива ИКТ. Наравно, то не значи да сви треба да постанемо професионалци у рачунарским наукама, већ да рачунарске науке добију општеобразовни аспект, слично као математика или физика.
Интегралну верзију текста можете прочитати на сајту PC Pressa: PC Press бр. 26
