Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da je Zakon o inspekcijskom nadzoru neophodno doneti što pre, jer će se njime uspostaviti bolja kontrola i koordinacija među inspekcijama.

On je na okruglom stolu „Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu“, održanom u Beogradu, kazao da u Srbiji postoji 35 različitih inspekcija u 11 ministarstava.

„Ovim zakonom uspostaviće se da inspekcije bolje koordiniraju i funkcionišu, ali proširiće se i inspekcijska ovlašćenja“, kazao je Ljajić podsetivši da sada inspektori ne mogu da kontrolišu preduzeća koja nisu registrovana.

On je naglasio i da je procenat sive ekonomije u Srbiji jako veliki, oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je dodao da nema zemlje gde nepostoji siva ekonomija.

„Mi moramo da smanjimo procenat sive ekonomije i ne smemo da kažnjavamo one koji regularno posluju, izmiruju sve obaveze i u budžet kroz poreze i doprinose uplaćuju velika sredstva, a da pritom favorizujemo one u sivoj zoni“, kazao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, Zakon o inspekcijskom nadzoru, za koji nije mogao da kaže tačno kada će biti donet, sivu ekonomiju neće iskoreniti, već će se samo ispraviti „određene anomalije“.

„Otpori za donošenje ovog zakona su veliki, posebno u određenim inspekcijama jer se plaše da će možda izgubiti nadležnosti“, kazao je ministar trgovine.

Ljajić je kazao i da je potrebno promeniti i Zakon o akcizama, jer je to jedna od primedbi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), uz obrazloženje da imamo diskriminatorsku odluku, prema stranim pićima, za koje su akcize znatno veće nego na domaća pića.

On je kazao da je u planu i uvođenje markica na brašno i kafu zbog velikih zloupotreba u trgovini tim robama.
Na današnjem skupu predstavnici velikih kompanija proizvođača prehrambenih proizvoda koje posluju u Srbiji složili su se da je nelojalna konkurencija veliki problem u njihovom poslovanju.

Predstavnici proizvođača kafe, pekarskih proizvoda, vina, mesnih prerađevina kazali su da cene njihovih proizvoda nikako ne mogu da budu konkurentne manjim lokalnim proizvođačima, prvenstveno zbog ispunjavanja i poštovanja svih propisanih zahteva u pogledu kvaliteta i kontrole proizvodnje i prema zaposlenima.

Oni su se složili da je neophodna čvršća kontrola i zakonska regulativa kako bi ozbiljni proizvođači bili zaštićeni od nelojalne konkurencije.