Потпредседник Владе Републике Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да је Закон о инспекцијском надзору неопходно донети што пре, јер ће се њиме успоставити боља контрола и координација међу инспекцијама.
Он је на округлом столу „Квалитет као средство за постизање лидерске позиције на тржишту“, одржаном у Београду, казао да у Србији постоји 35 различитих инспекција у 11 министарстава.
„Овим законом успоставиће се да инспекције боље координирају и функционишу, али прошириће се и инспекцијска овлашћења“, казао је Љајић подсетивши да сада инспектори не могу да контролишу предузећа која нису регистрована.
Он је нагласио и да је проценат сиве економије у Србији јако велики, око 30 одсто бруто домаћег производа (БДП), али је додао да нема земље где непостоји сива економија.
„Ми морамо да смањимо проценат сиве економије и не смемо да кажњавамо оне који регуларно послују, измирују све обавезе и у буџет кроз порезе и доприносе уплаћују велика средства, а да притом фаворизујемо оне у сивој зони“, казао је Љајић.
Према његовим речима, Закон о инспекцијском надзору, за који није могао да каже тачно када ће бити донет, сиву економију неће искоренити, већ ће се само исправити „одређене аномалије“.
„Отпори за доношење овог закона су велики, посебно у одређеним инспекцијама јер се плаше да ће можда изгубити надлежности“, казао је министар трговине.
Љајић је казао и да је потребно променити и Закон о акцизама, јер је то једна од примедби у процесу приступања Светској трговинској организацији (СТО), уз образложење да имамо дискриминаторску одлуку, према страним пићима, за које су акцизе знатно веће него на домаћа пића.
Он је казао да је у плану и увођење маркица на брашно и кафу због великих злоупотреба у трговини тим робама.
На данашњем скупу представници великих компанија произвођача прехрамбених производа које послују у Србији сложили су се да је нелојална конкуренција велики проблем у њиховом пословању.
Представници произвођача кафе, пекарских производа, вина, месних прерађевина казали су да цене њихових производа никако не могу да буду конкурентне мањим локалним произвођачима, првенствено због испуњавања и поштовања свих прописаних захтева у погледу квалитета и контроле производње и према запосленима.
Они су се сложили да је неопходна чвршћа контрола и законска регулатива како би озбиљни произвођачи били заштићени од нелојалне конкуренције.
