Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je organizovalo Javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti potrošača u Srbiji, koja je održana 16. jula 2013. godine u Privrednoj komori Srbije.

Razlozi za rad na izmenama i dopunama važećeg Zakona o zaštiti potrošača bili su, pre svega, uočeni nedostaci u dvogodišnjoj primeni, potreba za daljim uređenjem ove važne oblasti i neophodnost usklađivanja sa promenama u evropskom pravu nastalim, primarno, usvajanjem Direktive 2011/83/EU o potrošačkim pravima. Predložene izmene i dopune tiču se, prioritetno, dužnosti obaveštavanja pre zaključenja ugovora, zabrane diskriminacije potrošača, zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji robe, ugroženog potrošača i, s tim u vezi, Nacionalnog programa zaštite ugroženog potrošača, zaštite od isključenja, nadležnosti za nadzor, ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa i slično. U skladu sa navedenim, izmenjene su i dopunjene i kaznene odredbe. Uvedeni su novi pojmovi: digitalni sadržaj, komercijalna garancija, davalac garancije, tehnička roba. U skladu sa Direktivom 2005/29/EZ o nepoštenoj poslovnoj praksi privrednih subjekata prema potrošačima uvedeni su pojmovi kodeks ponašanja i tvorac kodeksa.
Ovim Nacrtom jasnije je precizirana i definisana obaveza trgovaca u pogledu predugovornog obaveštavanja potrošača u cilju donošenja racionalnih ekonomskih odluka potrošača.

Dosadašnja praksa je pokazala da trgovci zloupotrebljavaju nepostojanje sankcije za odbijanje od prodaje i netačno merenje, što je dalo osnov za uvođenje novog člana koji se odnosi na diskriminaciju potrošača kao i propisivanje ovlašćenja inspekcije u ovoj situaciji. Trgovcu se zabranjuje odbijanje da potrošaču proda robu ili uslugu kao i uslovljavanje prodaje robe ili usluge prodajom druge robe ili usluge.
Bitne predložene izmene i dopune tiču se zaštite potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o prodaji robe. Kod isporuke trgovac je obavezan da isporuči robu i preda dokumenta koja se na nju odnose u maksimalnom roku isporuke od 30 dana. Novine u vezi sa isporukom robe su pravila za dostavu robe na adresu potrošača, zatim da isporuka nije uredna ukoliko je dostava izvršena ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača, kao i obaveza trgovca da na računu napiše rok isporuke. U slučaju da trgovac ne ispuni svoju obavezu i odbije da isporuči robu ili je ne isporuči u ugovorenom roku, potrošač ima pravo da raskine ugovor sa trgovcem, a trgovac se obavezuje da potrošaču vrati uplaćene novčane iznose sa pripadajućom kamatom.
Izmenama Zakona uvodi se nova obaveza trgovca da uz prodatu robu potrošaču preda prateću dokumentaciju i to naročito: deklaraciju, uputstvo za upotrebu, uputstvo za montažu, a kod prodaje tehničke robe i spisak ovlašćenih servisera sa teritorije RS, čime se obezbeđuje viši nivo zaštite potrošača kod kupovine pojedinih kategorija proizvoda.
Detaljnije je definisan sadržaj ispunjenja ugovorne obaveze i pojam saobraznosti robe i isključena je mogućnost da se odgovornost trgovca za nedostatak saobraznosti ugovorom ograniči ili isključi.

Trgovac je odgovoran i za nesaobraznost nastalu zbog nepravilnog pakovanja, nepravilne instalacije ili montaže, kao i kada je nepravilna instalacija ili montaža robe posledica nedostatka u uputstvu koje je predato potrošaču radi samostalne instalacije ili montaže.

Kada je reč o odredbama Zakona koje regulišu nesaobraznost, značajna novina je mogućnost za potrošača da prisustvuje proveri utvrđivanja nesaobraznosti robe koju vrši trgovac, uz istovremeno propisivanje obaveze trgovca da potrošaču to i omogući.

Veoma bitan predlog, koji omogućava potrošaču značajnije viši nivo zaštite, tiče se situacije pojave nesaobraznosti u prvih 6 meseci, kada potrošač može da bira između zahteva da se nesaobraznost otkloni zamenom za novi proizvod, odgovarajućim umanjenjem cene ili da izjavi da raskida ugovor. U ovom slučaju otklanjanje nesaobraznosti opravkom bilo bi moguće samo uz izričitu saglasnost potrošača. Uvođenjem ove odredbe onemogućilo bi se nametanje opravke potrošaču u prvih 6 meseci, što bi dovelo do mnogo manjeg broja nezadovoljnih potrošača.

Uređenje obaveza davaoca komercijalne garancije i sadržine garantnog lista, donosi značajne prednosti za potrošače. Komercijalna garancija je dobrovoljna i ne isključuje niti utiče na prava potrošača u vezi sa saobraznošću robe ugovoru. Bitna izmena u korist potrošača je da se uvodi obaveza predaje garantnog lista potrošaču u pisanom obliku, a u elektronskom obliku samo ako se potrošač sa tim saglasi, čime se potrošaču omogućava da sveobuhvatnije koristi svoja prava.
S obzirom na to da je izraz garancija u prethodnom periodu bio često zloupotrebljavan od strane trgovaca, sada je precizirano ko je davalac komercijalne garancije i ko snosi odgovornost za zloupotrebu izraza garancija. Davaoci komercijalne garancije (proizvođači, uvoznici, trgovci na veliko i trgovci na malo) dužni su da se u svojim oglašavanjima uzdrže od upotrebe reči garancija ili nekog drugog izraza sa tim značenjem ako potrošač ne stiče više prava nego što ih ima po osnovu zakonske odgovornosti trgovca za saobraznost.

Predložene izmene i dopune, od kojih će potrošači imati konkretnu korist, tiču se i detaljnog regulisanja postupka reklamacije, vođenja knjige reklamacija od strane trgovca i rokova za rešavanje reklamacija. Predlaže se da se rok u kome trgovac odgovara potrošaču na izjavljenu reklamaciju skrati sa 15 na 8 dana. Na novi način se uređuju obaveze trgovca u slučaju uništenja, gubitka ili oštećenja predmeta datog na opravku, ali se propisuje da nemogućnost potrošača da dostavi ambalažu robe ne može biti uslov za rešavanje reklamacije, niti razlog za odbijanje otklanjanja nesaobraznosti. Predloženo je da trgovac vodi evidenciju primljenih reklamacija u obliku ukoričene knjige ili u elektronskom obliku i da je čuva najmanje dve godine od dana podnošenja reklamacija potrošača.

Pojam ugroženog potrošača dobija širi obim i odnosi se na pribavljanje i korišćenje svih roba i usluga, a ne samo na usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Značajna novina tiče se zaštite od obustave pružanja usluga od opšteg ekonomskog interesa. Ako u domaćinstvu postoji ugroženi potrošač zbog uzrasta, hendikepa ili bolesti, nije dozvoljena obustava usluge grejanja ili snabdevanja električnom energijom ili gasom kojima se potrošač snabdeva radi grejanja tokom grejne sezone. Takođe, zabranjeno je da trgovac ovlasti drugo pravno ili fizičko lice da se obraća potrošaču, bez prethodno dobijene izričite saglasnosti potrošača, radi ostvarivanja potraživanja iz ugovora.

Tokom perioda primene važećeg Zakona o zaštiti potrošača pokazalo se da su propisane odredbe ovog zakona za nesavesne trgovce nedovoljne i u pojedinim slučajevima neadekvatne, kao i da postoji nedostatak ovlašćenja inspekcije u odredbama Zakona o zaštiti potrošača. U skladu sa predloženim izmenama proširena su odgovarajuća ovlašćenja inspekcijskih organa i propisane su prekršajne sankcije.
Budući koraci bili bi preduzimani upravo u skladu sa zaključcima procesa javne rasprave. Ukoliko se kao rezultat ove javne rasprave ukaže potreba promene većeg broja članova, koji prevazilazi obim prihvatljiv za proces izmena i dopuna, Ministarstvo će pristupiti izradi novog, celovitog, zakonskog rešenja. To treba da se uradi do kraja septembra ove godine.
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.