Љиљана Станковић о Нацрту закона о изменама и допунама важећег закона о заштитити потрошача у Србији

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је организовало Јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама закона о заштити потрошача у Србији, која је одржана 16. јула 2013. године у Привредној комори Србије.

Разлози за рад на изменама и допунама важећег Закона о заштити потрошача били су, пре свега, уочени недостаци у двогодишњој примени, потреба за даљим уређењем ове важне области и неопходност усклађивања са променама у европском праву насталим, примарно, усвајањем Директиве 2011/83/ЕУ о потрошачким правима. Предложене измене и допуне тичу се, приоритетно, дужности обавештавања пре закључења уговора, забране дискриминације потрошача, заштите потрошача у остваривању права из уговора о продаји робе, угроженог потрошача и, с тим у вези, Националног програма заштите угроженог потрошача, заштите од искључења, надлежности за надзор, овлашћења надлежних инспекцијских органа и слично. У складу са наведеним, измењене су и допуњене и казнене одредбе. Уведени су нови појмови: дигитални садржај, комерцијална гаранција, давалац гаранције, техничка роба. У складу са Директивом 2005/29/ЕЗ о непоштеној пословној пракси привредних субјеката према потрошачима уведени су појмови кодекс понашања и творац кодекса.
Овим Нацртом јасније је прецизирана и дефинисана обавеза трговаца у погледу предуговорног обавештавања потрошача у циљу доношења рационалних економских одлука потрошача.

Досадашња пракса је показала да трговци злоупотребљавају непостојање санкције за одбијање од продаје и нетачно мерење, што је дало основ за увођење новог члана који се односи на дискриминацију потрошача као и прописивање овлашћења инспекције у овој ситуацији. Трговцу се забрањује одбијање да потрошачу прода робу или услугу као и условљавање продаје робе или услуге продајом друге робе или услуге.
Битне предложене измене и допуне тичу се заштите потрошача у остваривању права из уговора о продаји робе. Код испоруке трговац је обавезан да испоручи робу и преда документа која се на њу односе у максималном року испоруке од 30 дана. Новине у вези са испоруком робе су правила за доставу робе на адресу потрошача, затим да испорука није уредна уколико је достава извршена остављањем робе испред врата куће или стана потрошача, као и обавеза трговца да на рачуну напише рок испоруке. У случају да трговац не испуни своју обавезу и одбије да испоручи робу или је не испоручи у уговореном року, потрошач има право да раскине уговор са трговцем, а трговац се обавезује да потрошачу врати уплаћене новчане износе са припадајућом каматом.
Изменама Закона уводи се нова обавеза трговца да уз продату робу потрошачу преда пратећу документацију и то нарочито: декларацију, упутство за употребу, упутство за монтажу, а код продаје техничке робе и списак овлашћених сервисера са територије РС, чиме се обезбеђује виши ниво заштите потрошача код куповине појединих категорија производа.
Детаљније је дефинисан садржај испуњења уговорне обавезе и појам саобразности робе и искључена је могућност да се одговорност трговца за недостатак саобразности уговором ограничи или искључи.

Трговац је одговоран и за несаобразност насталу због неправилног паковања, неправилне инсталације или монтаже, као и када је неправилна инсталација или монтажа робе последица недостатка у упутству које је предато потрошачу ради самосталне инсталације или монтаже.

Када је реч о одредбама Закона које регулишу несаобразност, значајна новина је могућност за потрошача да присуствује провери утврђивања несаобразности робе коју врши трговац, уз истовремено прописивање обавезе трговца да потрошачу то и омогући.

Веома битан предлог, који омогућава потрошачу значајније виши ниво заштите, тиче се ситуације појаве несаобразности у првих 6 месеци, када потрошач може да бира између захтева да се несаобразност отклони заменом за нови производ, одговарајућим умањењем цене или да изјави да раскида уговор. У овом случају отклањање несаобразности оправком било би могуће само уз изричиту сагласност потрошача. Увођењем ове одредбе онемогућило би се наметање оправке потрошачу у првих 6 месеци, што би довело до много мањег броја незадовољних потрошача.

Уређење обавеза даваоца комерцијалне гаранције и садржине гарантног листа, доноси значајне предности за потрошаче. Комерцијална гаранција је добровољна и не искључује нити утиче на права потрошача у вези са саобразношћу робе уговору. Битна измена у корист потрошача је да се уводи обавеза предаје гарантног листа потрошачу у писаном облику, а у електронском облику само ако се потрошач са тим сагласи, чиме се потрошачу омогућава да свеобухватније користи своја права.
С обзиром на то да је израз гаранција у претходном периоду био често злоупотребљаван од стране трговаца, сада је прецизирано ко је давалац комерцијалне гаранције и ко сноси одговорност за злоупотребу израза гаранција. Даваоци комерцијалне гаранције (произвођачи, увозници, трговци на велико и трговци на мало) дужни су да се у својим оглашавањима уздрже од употребе речи гаранција или неког другог израза са тим значењем ако потрошач не стиче више права него што их има по основу законске одговорности трговца за саобразност.

Предложенe измене и допуне, од којих ће потрошачи имати конкретну корист, тичу се и детаљног регулисања поступка рекламације, вођења књиге рекламација од стране трговца и рокова за решавање рекламација. Предлаже се да се рок у коме трговац одговара потрошачу на изјављену рекламацију скрати са 15 на 8 дана. На нови начин се уређују обавезе трговца у случају уништења, губитка или оштећења предмета датог на оправку, али се прописује да немогућност потрошача да достави амбалажу робе не може бити услов за решавање рекламације, нити разлог за одбијање отклањања несаобразности. Предложено је да трговац води евиденцију примљених рекламација у облику укоричене књиге или у електронском облику и да је чува најмање две године од дана подношења рекламација потрошача.

Појам угроженог потрошача добија шири обим и односи се на прибављање и коришћење свих роба и услуга, а не само на услуге од општег економског интереса.
Значајна новина тиче се заштите од обуставе пружања услуга од општег економског интереса. Ако у домаћинству постоји угрожени потрошач због узраста, хендикепа или болести, није дозвољена обустава услуге грејања или снабдевања електричном енергијом или гасом којима се потрошач снабдева ради грејања током грејне сезоне. Такође, забрањено је да трговац овласти друго правно или физичко лице да се обраћа потрошачу, без претходно добијене изричите сагласности потрошача, ради остваривања потраживања из уговора.

Током периода примене важећег Закона о заштити потрошача показало се да су прописане одредбе овог закона за несавесне трговце недовољне и у појединим случајевима неадекватне, као и да постоји недостатак овлашћења инспекције у одредбама Закона о заштити потрошача. У складу са предложеним изменама проширена су одговарајућа овлашћења инспекцијских органа и прописане су прекршајне санкције.
Будући кораци били би предузимани управо у складу са закључцима процеса јавне расправе. Уколико се као резултат ове јавне расправе укаже потреба промене већег броја чланова, који превазилази обим прихватљив за процес измена и допуна, Министарство ће приступити изради новог, целовитог, законског решења. То треба да се уради до краја септембра ове године.
Љиљана Станковић, помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.