На отварању конференције о дигиталној трансформацији јавне управе помоћник министра за информационо друштво и информациону безбедност Сава Савић истакао је важност Закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању који је усвојен у октобру прошле године.
„Овај Закон ће омогућити не само линеарну дигитализацију и прелазак са папира на еДокумент, већ и дигиталну трансформацију пословања и промену у начину рада, а самим тим и убрзани развој дигиталне економије.“, нагласио је Савић.
У циљу што брже примене новог Закона, по речима помоћника министра, израђене су Уредба о ближим условима за пружање квалификованих услуга од поверења, Правилник о садржају и начину вођења Регистра квалификованих услуга од поверења, Правилник о ближем садржају квалификованих електронских сертификата, Правилник о ближим условима које мора да испуњава средство за креирање квалификованог електронског потписа и печата и Правилник о садржају и начину вођења Регистра квалификованих средстава за креирање електронских потписа и електронских печата, који дефинишу услове које треба да испуне пружаоци квалификоване услуге од поверења, обезбеђују поверљивост података, заштиту од фалсификовања, неовлашћеног коришћења и сл, и омогућавају потпис у клауду, што ће, између осталог повећати поверење грађана у електронске сервисе и убрзати дигитализацију јавне управе.
Сава Савић је истакао да ће уређењем области електронске идентификације и увођењем различитих нивоа шема идентификације, бити омогућено масовније коришћење електронских сервиса и вршење електронских трансакција, а Закон омогућава и развој услуга од поверења: гарантовање веродостојности података у електронским трансакцијама, увођење поузданог потписа у клауду, електронске доставе, и квалификованог електронског чувања, што ће у великој мери смањити злоупотребе код електронског пословања.
„Законом је уређена услуга пружања квалификованог електронског потписа из клауда чиме желимо да одговоримо на тренд мобилног начина живљења и потребе модерног начина пословања, али и масовнију примену електронског потписа“, рекао је Савић.
Савић је истакао да су претходних година направљени значајни помаци у области информационе безбедности у Републици Србији и да је без сумње свест о важности информационе безбедности подигнута на виши ниво.
У свом обраћању Сава Савић се посебно осврнуо на заштиту података о личности у ИКТ системима и истакао је да је Закон о информационој безбедности дефинисао да су ИКТ системи у којима се обрађују нарочито осетљиви подаци једни од ИКТ система од посебног значаја у Републици Србији.
Он је подсетио да су према тренутно важећем Закону о заштити података о личности, нарочито осетљиви подаци они подаци који се односе на националну припадност, расу, пол, језик, вероисповест, припадност политичкој странци, синдикално чланство, здравствено стање, примање социјалне помоћи, жртву насиља, осуду за кривично дело и сексуални живот.
Нацрт закона о заштити података о личности израдило је Министарство правде и доставило га на мишљења државним органима у јулу 2018. године, рекао је Савић и додао да је Закон је усаглашен са Регулативом Европског парламента о заштити података (General Data Protection Regulation – GDPR), која је ступила на снагу 25. маја ове године.
„Ова Уредба (General Data Protection Regulation – GDPR) важи за Европску унију и има за циљ повећање нивоа заштите података о личности и индивидуалну контролу приступа.“, рекао је помоћник министра.
Сава Савић је нагласио да су оператори ИКТ система од посебног значаја и они који обрађују нарочито осетљиве податке дужни да примене мере заштите ИКТ система, у складу са домаћим прописима, националним и међународним стандардима, укључујући и криптографију и псеудонимизацију података, да донесу Акт о безбедности ИКТ система којим се одређују мере заштите, процедуре и поступци заштите информационе безбедности, да једном годишње врше ревизију својих ИКТ система и да пријављују инциденте надлежном органу о инцидентима који значајно угрожавају информациону безбедност ИКТ система.
„Будући да постоје велики ризици за компромитацију података о личности деце (посебно путем објављивања садржаја на друштвеним мрежама, давање личних података злонамерним особама, крађа личних података и сл.) Министарство трговине, туризма и телекомуникација је основало Национални контакт центар за безбедност деце на интернету, путем кога се врши информисање, едукација и саветовање деце, родитеља и наставника о ризицима који постоје по безбедност деце на интернету, а саветовање које пружа Национални контакт центар се односи и на заштиту података о личности.“, рекао је Савић.
Једно од начела у Закону о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења је и обрада података о личности у складу са законом, рекао је помоћник министра и додао да је тим законом предвиђено да ЈМБГ није обавезни део квалификованог електронског сертификата, већ се користи само на захтев корисника.
Јубиларна 20-та eGovernment IS DOS конференција ове године окупила је преко 200 стручњака, водећих експерата за е-управу, доносиоце одлука, и групе цивилног друштва како би разговарали о изазовима са којима се суочавају владе покушавајући да испуне очекивања дигиталних грађана.
