Na otvaranju konferencije o digitalnoj transformaciji javne uprave pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost Sava Savić istakao je važnost Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji je usvojen u oktobru prošle godine.
„Ovaj Zakon će omogućiti ne samo linearnu digitalizaciju i prelazak sa papira na eDokument, već i digitalnu transformaciju poslovanja i promenu u načinu rada, a samim tim i ubrzani razvoj digitalne ekonomije.“, naglasio je Savić.
U cilju što brže primene novog Zakona, po rečima pomoćnika ministra, izrađene su Uredba o bližim uslovima za pružanje kvalifikovanih usluga od poverenja, Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja Registra kvalifikovanih usluga od poverenja, Pravilnik o bližem sadržaju kvalifikovanih elektronskih sertifikata, Pravilnik o bližim uslovima koje mora da ispunjava sredstvo za kreiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i pečata i Pravilnik o sadržaju i načinu vođenja Registra kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskih potpisa i elektronskih pečata, koji definišu uslove koje treba da ispune pružaoci kvalifikovane usluge od poverenja, obezbeđuju poverljivost podataka, zaštitu od falsifikovanja, neovlašćenog korišćenja i sl, i omogućavaju potpis u klaudu, što će, između ostalog povećati poverenje građana u elektronske servise i ubrzati digitalizaciju javne uprave.
Sava Savić je istakao da će uređenjem oblasti elektronske identifikacije i uvođenjem različitih nivoa šema identifikacije, biti omogućeno masovnije korišćenje elektronskih servisa i vršenje elektronskih transakcija, a Zakon omogućava i razvoj usluga od poverenja: garantovanje verodostojnosti podataka u elektronskim transakcijama, uvođenje pouzdanog potpisa u klaudu, elektronske dostave, i kvalifikovanog elektronskog čuvanja, što će u velikoj meri smanjiti zloupotrebe kod elektronskog poslovanja.
„Zakonom je uređena usluga pružanja kvalifikovanog elektronskog potpisa iz klauda čime želimo da odgovorimo na trend mobilnog načina življenja i potrebe modernog načina poslovanja, ali i masovniju primenu elektronskog potpisa“, rekao je Savić.
Savić je istakao da su prethodnih godina napravljeni značajni pomaci u oblasti informacione bezbednosti u Republici Srbiji i da je bez sumnje svest o važnosti informacione bezbednosti podignuta na viši nivo.
U svom obraćanju Sava Savić se posebno osvrnuo na zaštitu podataka o ličnosti u IKT sistemima i istakao je da je Zakon o informacionoj bezbednosti definisao da su IKT sistemi u kojima se obrađuju naročito osetljivi podaci jedni od IKT sistema od posebnog značaja u Republici Srbiji.
On je podsetio da su prema trenutno važećem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, naročito osetljivi podaci oni podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život.
Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti izradilo je Ministarstvo pravde i dostavilo ga na mišljenja državnim organima u julu 2018. godine, rekao je Savić i dodao da je Zakon je usaglašen sa Regulativom Evropskog parlamenta o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – GDPR), koja je stupila na snagu 25. maja ove godine.
„Ova Uredba (General Data Protection Regulation – GDPR) važi za Evropsku uniju i ima za cilj povećanje nivoa zaštite podataka o ličnosti i individualnu kontrolu pristupa.“, rekao je pomoćnik ministra.
Sava Savić je naglasio da su operatori IKT sistema od posebnog značaja i oni koji obrađuju naročito osetljive podatke dužni da primene mere zaštite IKT sistema, u skladu sa domaćim propisima, nacionalnim i međunarodnim standardima, uključujući i kriptografiju i pseudonimizaciju podataka, da donesu Akt o bezbednosti IKT sistema kojim se određuju mere zaštite, procedure i postupci zaštite informacione bezbednosti, da jednom godišnje vrše reviziju svojih IKT sistema i da prijavljuju incidente nadležnom organu o incidentima koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost IKT sistema.
„Budući da postoje veliki rizici za kompromitaciju podataka o ličnosti dece (posebno putem objavljivanja sadržaja na društvenim mrežama, davanje ličnih podataka zlonamernim osobama, krađa ličnih podataka i sl.) Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je osnovalo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, putem koga se vrši informisanje, edukacija i savetovanje dece, roditelja i nastavnika o rizicima koji postoje po bezbednost dece na internetu, a savetovanje koje pruža Nacionalni kontakt centar se odnosi i na zaštitu podataka o ličnosti.“, rekao je Savić.
Jedno od načela u Zakonu o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja je i obrada podataka o ličnosti u skladu sa zakonom, rekao je pomoćnik ministra i dodao da je tim zakonom predviđeno da JMBG nije obavezni deo kvalifikovanog elektronskog sertifikata, već se koristi samo na zahtev korisnika.
Jubilarna 20-ta eGovernment IS DOS konferencija ove godine okupila je preko 200 stručnjaka, vodećih eksperata za e-upravu, donosioce odluka, i grupe civilnog društva kako bi razgovarali o izazovima sa kojima se suočavaju vlade pokušavajući da ispune očekivanja digitalnih građana.
