И поред свих објашњења и изјава које су даване у претходном периоду, потписивање Споразума са Евроазијском економском унијом и даље прате коментари који су последица или незнања, лоше намере или политиканства.
Да бисмо то избегли, желим да дам само неколико појашњења:
1. Склапањем споразума Србија не постаје члан ЕАЕУ, као што је често представљано у медијима и јавности. Чланство није ни била тема ових преговора јер се разговарало, на пример, o квотама за сир, вино, цигарете и друге производе, а не о политици, геополитици или новим савезима.
Уосталом, о овом споразуму се преговарало пуне две године зато што је било тешко ускладити не политичке, већ економске и трговинске интересе сваке земље која је у овом процесу учествовала, дакле Србије са једне и пет земаља чланица ЕАЕУ са друге стране.
2. Ово је класичан споразум о слободној трговини, какав рецимо имамо са Турском или земљама у региону у оквиру споразума ЦЕФТА, па никоме не пада на памет да тврди да склапамо нову унију са Турском или неку нову „Балканију“ за земљама Западног Балкана.
3. Зато за овај споразум није консултована политика, већ искључиво привредници преко Привредне коморе Србије који су доставили своје предлоге и сугестије. На крају, нисмо добили све што смо хтели и желели, али смо добили више него што смо имали у претходном споразуму који је још увек на снази.
4. Тачна је констатација да овај споразум сам по себи не значи ништа уколико немамо извозно орјентисану привреду која може да искористи његове погодности кроз чињеницу да ће 99 посто роба бити на бесцаринском режиму и да ће се отворити приступ тржишту од преко 180 милиона људи. То значи само шансу и могућност, а никако већ постигнут резултат.
5. Евроазијска економска унија је 1. јануара 2015. године почела да функционише као јединствена царинска територија што је условило потребу да се ради на унификацији свих споразума о слободној трговини које земље чланице уније имају са трећим земљама.
Високи Евроазијски економски савет је 31. маја 2016. године донео одлуку да отпочне преговоре са Србијом о склапању новог унифицираног споразума о слободној трговини који би се односио на свих пет земаља чланица уније.
То значи да су досадашњи споразуми које смо имали са Русијом, Белорусијом и Казахстаном морали да буду замењени новим, модернијим споразумом који Србија сада потписује са целом ЕАЕУ, а којa поред ове три земље укључује Јерменију и Киргистан.
Овај принцип се не односи само на Србију, већ је ЕАЕУ донела такву одлуку за све земље са којима чланице већ имају потписане споразуме о слободној трговини.
Поједностављено речено, да је Србија одбила унификацију овог споразума, остали бисмо без споразума које имамо са Русијом, Белорусијом и Казахстаном.
Ту лежи одговор на питање зашто смо баш сада приступили склапању овог споразума.
6. Овим споразумом са ЕАЕУ успели смо дакле да задржимо повлашћен извоз на руско тржиште, што је био један од главних циљева преговора.
Треба да имамо у виду да се око 83 одсто укупне спољнотрговинске размене коју Србија остварује са земљама ЕАЕУ реализује са Руском Федерацијом и зато је склапање уницифираног споразума за нас итекако значајно.
Преведено на практичну раван то значи да ће око 1.700 привредникa који послују, пре свега, са Руском Федерацијом, и даље имати могућност да робу пласирају под повољнијим условима на то тржиште.
7. Један од циљева преговора је био и да исправимо асиметричан однос који је постојао у споразуму потписаном 1999. године, а који нам није ишао у прилог. На пример, за увоз цигарета из Русије се по том споразуму не плаћају царине, а кад ми извозимо цигарете на руско тржиште царина је 18 одсто.
У томе смо само делимично успели, тако што смо добили 2.000 тона цигарета које можемо да извозимо без царине. То свакако није довољно, али је бољe добити нешто него ништа. Посебно, што смо укупно отворили нових пет тарифних линија за бесцарински извоз на то тржиште.
8. Споразум са ЕАЕУ није користан само за наше привреднике који послују са земљама уније, он је истовремено и важан мотив за долазак страних инвеститора и улагача.
Све анкете које радимо са страним инвеститорима показују да су споразуми о слободној трговини које Србија има са трећим земљама један од главних разлога зашто су се одлучили да своје пословање започну у Србији.
9. Овим споразумом се не угрожава наш европски пут јер ЕУ не само да је први спољнополитички циљ Србије, већ је и први спољнотрговински партнер са којим остварујемо 65 одсто укупне спољнотрговинске размене, док је са земљама ЕАЕУ тај проценат око 7 посто.
10. Потписивањем споразума у Моксви неће бити прекршена ниједна одредба Споразума о стабилизацији и придруживању који имамо са ЕУ јер до пуноправног чланства у ЕУ Србија има право да закључује овакве споразуме.
Када постанемо пуноправни члан ЕУ, сви споразуми о слободној трговини које имамо са трећим земљама престају да важе, па и овај, јер тада постајемо део трговинског система ЕУ. То су правила која важе не само за Србију, већ и за сваку земљу која је постала чланица. Сетимо се да је даном уласка у ЕУ, Хрватска напустила ЦЕФТА.
