I pored svih objašnjenja i izjava koje su davane u prethodnom periodu, potpisivanje Sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom i dalje prate komentari koji su posledica ili neznanja, loše namere ili politikanstva.
Da bismo to izbegli, želim da dam samo nekoliko pojašnjenja:
1. Sklapanjem sporazuma Srbija ne postaje član EAEU, kao što je često predstavljano u medijima i javnosti. Članstvo nije ni bila tema ovih pregovora jer se razgovaralo, na primer, o kvotama za sir, vino, cigarete i druge proizvode, a ne o politici, geopolitici ili novim savezima.
Uostalom, o ovom sporazumu se pregovaralo pune dve godine zato što je bilo teško uskladiti ne političke, već ekonomske i trgovinske interese svake zemlje koja je u ovom procesu učestvovala, dakle Srbije sa jedne i pet zemalja članica EAEU sa druge strane.
2. Ovo je klasičan sporazum o slobodnoj trgovini, kakav recimo imamo sa Turskom ili zemljama u regionu u okviru sporazuma CEFTA, pa nikome ne pada na pamet da tvrdi da sklapamo novu uniju sa Turskom ili neku novu „Balkaniju“ za zemljama Zapadnog Balkana.
3. Zato za ovaj sporazum nije konsultovana politika, već isključivo privrednici preko Privredne komore Srbije koji su dostavili svoje predloge i sugestije. Na kraju, nismo dobili sve što smo hteli i želeli, ali smo dobili više nego što smo imali u prethodnom sporazumu koji je još uvek na snazi.
4. Tačna je konstatacija da ovaj sporazum sam po sebi ne znači ništa ukoliko nemamo izvozno orjentisanu privredu koja može da iskoristi njegove pogodnosti kroz činjenicu da će 99 posto roba biti na bescarinskom režimu i da će se otvoriti pristup tržištu od preko 180 miliona ljudi. To znači samo šansu i mogućnost, a nikako već postignut rezultat.
5. Evroazijska ekonomska unija je 1. januara 2015. godine počela da funkcioniše kao jedinstvena carinska teritorija što je uslovilo potrebu da se radi na unifikaciji svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje zemlje članice unije imaju sa trećim zemljama.
Visoki Evroazijski ekonomski savet je 31. maja 2016. godine doneo odluku da otpočne pregovore sa Srbijom o sklapanju novog unificiranog sporazuma o slobodnoj trgovini koji bi se odnosio na svih pet zemalja članica unije.
To znači da su dosadašnji sporazumi koje smo imali sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom morali da budu zamenjeni novim, modernijim sporazumom koji Srbija sada potpisuje sa celom EAEU, a koja pored ove tri zemlje uključuje Jermeniju i Kirgistan.
Ovaj princip se ne odnosi samo na Srbiju, već je EAEU donela takvu odluku za sve zemlje sa kojima članice već imaju potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Pojednostavljeno rečeno, da je Srbija odbila unifikaciju ovog sporazuma, ostali bismo bez sporazuma koje imamo sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.
Tu leži odgovor na pitanje zašto smo baš sada pristupili sklapanju ovog sporazuma.
6. Ovim sporazumom sa EAEU uspeli smo dakle da zadržimo povlašćen izvoz na rusko tržište, što je bio jedan od glavnih ciljeva pregovora.
Treba da imamo u vidu da se oko 83 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene koju Srbija ostvaruje sa zemljama EAEU realizuje sa Ruskom Federacijom i zato je sklapanje unicifiranog sporazuma za nas itekako značajno.
Prevedeno na praktičnu ravan to znači da će oko 1.700 privrednika koji posluju, pre svega, sa Ruskom Federacijom, i dalje imati mogućnost da robu plasiraju pod povoljnijim uslovima na to tržište.
7. Jedan od ciljeva pregovora je bio i da ispravimo asimetričan odnos koji je postojao u sporazumu potpisanom 1999. godine, a koji nam nije išao u prilog. Na primer, za uvoz cigareta iz Rusije se po tom sporazumu ne plaćaju carine, a kad mi izvozimo cigarete na rusko tržište carina je 18 odsto.
U tome smo samo delimično uspeli, tako što smo dobili 2.000 tona cigareta koje možemo da izvozimo bez carine. To svakako nije dovoljno, ali je bolje dobiti nešto nego ništa. Posebno, što smo ukupno otvorili novih pet tarifnih linija za bescarinski izvoz na to tržište.
8. Sporazum sa EAEU nije koristan samo za naše privrednike koji posluju sa zemljama unije, on je istovremeno i važan motiv za dolazak stranih investitora i ulagača.
Sve ankete koje radimo sa stranim investitorima pokazuju da su sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa trećim zemljama jedan od glavnih razloga zašto su se odlučili da svoje poslovanje započnu u Srbiji.
9. Ovim sporazumom se ne ugrožava naš evropski put jer EU ne samo da je prvi spoljnopolitički cilj Srbije, već je i prvi spoljnotrgovinski partner sa kojim ostvarujemo 65 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene, dok je sa zemljama EAEU taj procenat oko 7 posto.
10. Potpisivanjem sporazuma u Moksvi neće biti prekršena nijedna odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji imamo sa EU jer do punopravnog članstva u EU Srbija ima pravo da zaključuje ovakve sporazume.
Kada postanemo punopravni član EU, svi sporazumi o slobodnoj trgovini koje imamo sa trećim zemljama prestaju da važe, pa i ovaj, jer tada postajemo deo trgovinskog sistema EU. To su pravila koja važe ne samo za Srbiju, već i za svaku zemlju koja je postala članica. Setimo se da je danom ulaska u EU, Hrvatska napustila CEFTA.
