Потпредседник Владе Србије и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да ће у овој години почети да се ради нова процена вредности 27 бања у Србији, како би се омогућило да се за сваку од њих нађе најбољи модел за улагање, а потенцијал бањског туризам буде у потпуности искоришћен.
„Имамо 27 места која имају статус бања или рехабилитационих центара. Чинимо све да привучемо различите облике инвестиција кроз стратешко партнерство, класичну продају или гринфилд инвестиције, јер је бањски туризам нешто на чему ће Србија градити и повећавати туристички промет“, казао је Љајић у интервјуу агенцији Бета.
Како је објаснио, уколико се буде ишло на продају неке бање, према Закону о јавној својини, након што надлежне институције буду дале процену њене вредности, она ће на првој аукцији бити понуђена на продају по цени од 80 одсто процењене вредности, док би се на другој аукцији, уколико прва буде неуспешна, понудила за 60 одсто вредности.
„Испод те цене не би се ишло“, казао је Љајић додајући да се бање неће продавати у бесцење, али ни да прецењена вредност бања не може да доведе инвеститоре.
Подсетио је да је држава прошле године покушала да покрене процес продаје бања и да се на примеру Куршумљиске бање видело колико је права процена вредности важна.
„Јавни позив за продају Куршумлијске бање завршио се неуспешно, јер је бања процењена на 2,4 милиона евра и наравно да се за ту цену, за руину која постоји нико није јавио“, рекао је Љајић.
Он је казао да ће се сада ићи на други позив за продају Куршумлијске бање, на основу Закона о јавној својини.
„Ради се и процена за институт на Златару, а након тога ће се радити процена свих бања“, рекао је Љајић.
Према његовим речима, постоје заинтересовани и за гринфилд инвестиције у бањама.
„Постоји интерес и за гринфилд инвестиције у тим местима. Имамо 1.000 извора у тим местима. Ми смо спремни и за ту врсту сарадње. Изворишта се не би продавала, већ би се дала у концесију, али инвеститорима би се понудило земљиште и могућност да добију дозволе“, рекао је Љајић, додавши да је пре три месеца почело давање подстицаја за оне који би желели да граде хотел у бањским местима, а који износе и до 20 одсто од вредности инвестиције.
Он је навео и да ће неке од бања „сасвим сигурно дуго остати у државном власништву“, јер се жели повећање њихове вредности и задржавање здравственог сегмента, по коме су препознатљиве.
Љајић је казао и да је Азербејџан показао занимање за улагање у бањски туризам, па су пред крај године у тој земљи боравили представници Сокобање, Палића и Бање Русанда који су представили потенцијале ових лечилишта.
„Ми нудимо различите облике партнерства, да њихови инвеститори уђу, да буду заједно са државом. Битан нам је свеж капитал који ће се унети“, казао је Љајић.
Оценио је и да је бањски и здравствени туризам у Србији недовољно искоришћен ресурс, јер се у том сегменту реализује само 16 одсто туристичког промета и 26 одсто укупних ноћења, док 80 одсто посетилаца чине домаћи гости.
„Истовремено, 300.000 наших људи годишње одлази у бање у Словенији, Мађарској, Хрватској. Када би овде имали сличне услове, не верујем да би тај број био толики“, казао је Љајић.
Министар туризма верује у будућност бањског туризма у Србији, јер домаће бање поседују поред лековитих извора и очуване природе, разноврсне туристичке потенцијале, који су, према његовим речима, огромна предност у односу на конкуренцију из околних земаља.
„Верујем да ће ова година бити померање са мртве тачке по питању решавања проблема бањског туризма“, рекао је Љајић у интервјуу агенцији Бета.
