Potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da će u ovoj godini početi da se radi nova procena vrednosti 27 banja u Srbiji, kako bi se omogućilo da se za svaku od njih nađe najbolji model za ulaganje, a potencijal banjskog turizam bude u potpunosti iskorišćen.

„Imamo 27 mesta koja imaju status banja ili rehabilitacionih centara. Činimo sve da privučemo različite oblike investicija kroz strateško partnerstvo, klasičnu prodaju ili grinfild investicije, jer je banjski turizam nešto na čemu će Srbija graditi i povećavati turistički promet“, kazao je Ljajić u intervjuu agenciji Beta.

Kako je objasnio, ukoliko se bude išlo na prodaju neke banje, prema Zakonu o javnoj svojini, nakon što nadležne institucije budu dale procenu njene vrednosti, ona će na prvoj aukciji biti ponuđena na prodaju po ceni od 80 odsto procenjene vrednosti, dok bi se na drugoj aukciji, ukoliko prva bude neuspešna, ponudila za 60 odsto vrednosti.

„Ispod te cene ne bi se išlo“, kazao je Ljajić dodajući da se banje neće prodavati u bescenje, ali ni da precenjena vrednost banja ne može da dovede investitore.

Podsetio je da je država prošle godine pokušala da pokrene proces prodaje banja i da se na primeru Kuršumljiske banje videlo koliko je prava procena vrednosti važna.

„Javni poziv za prodaju Kuršumlijske banje završio se neuspešno, jer je banja procenjena na 2,4 miliona evra i naravno da se za tu cenu, za ruinu koja postoji niko nije javio“, rekao je Ljajić.

On je kazao da će se sada ići na drugi poziv za prodaju Kuršumlijske banje, na osnovu Zakona o javnoj svojini.

„Radi se i procena za institut na Zlataru, a nakon toga će se raditi procena svih banja“, rekao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, postoje zainteresovani i za grinfild investicije u banjama.

„Postoji interes i za grinfild investicije u tim mestima. Imamo 1.000 izvora u tim mestima. Mi smo spremni i za tu vrstu saradnje. Izvorišta se ne bi prodavala, već bi se dala u koncesiju, ali investitorima bi se ponudilo zemljište i mogućnost da dobiju dozvole“, rekao je Ljajić, dodavši da je pre tri meseca počelo davanje podsticaja za one koji bi želeli da grade hotel u banjskim mestima, a koji iznose i do 20 odsto od vrednosti investicije.

On je naveo i da će neke od banja „sasvim sigurno dugo ostati u državnom vlasništvu“, jer se želi povećanje njihove vrednosti i zadržavanje zdravstvenog segmenta, po kome su prepoznatljive.

Ljajić je kazao i da je Azerbejdžan pokazao zanimanje za ulaganje u banjski turizam, pa su pred kraj godine u toj zemlji boravili predstavnici Sokobanje, Palića i Banje Rusanda koji su predstavili potencijale ovih lečilišta.

„Mi nudimo različite oblike partnerstva, da njihovi investitori uđu, da budu zajedno sa državom. Bitan nam je svež kapital koji će se uneti“, kazao je Ljajić.

Ocenio je i da je banjski i zdravstveni turizam u Srbiji nedovoljno iskorišćen resurs, jer se u tom segmentu realizuje samo 16 odsto turističkog prometa i 26 odsto ukupnih noćenja, dok 80 odsto posetilaca čine domaći gosti.

„Istovremeno, 300.000 naših ljudi godišnje odlazi u banje u Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj. Kada bi ovde imali slične uslove, ne verujem da bi taj broj bio toliki“, kazao je Ljajić.

Ministar turizma veruje u budućnost banjskog turizma u Srbiji, jer domaće banje poseduju pored lekovitih izvora i očuvane prirode, raznovrsne turističke potencijale, koji su, prema njegovim rečima, ogromna prednost u odnosu na konkurenciju iz okolnih zemalja.

„Verujem da će ova godina biti pomeranje sa mrtve tačke po pitanju rešavanja problema banjskog turizma“, rekao je Ljajić u intervjuu agenciji Beta.