Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да се стање на тржишту стабилизовало, да је критична недеља била од 9. до 16. марта и да је најгори период иза нас.
„Мислим да смо прешли један тежак пут и све изазове који су били пред нама, јер критична недеља је била од 9. до 16. марта, када је била огромна потражња за основним животним намирницама. Такође смо превазишли и проблеме који су могли да настану у петак, када је забележена највећа тражња у једном дану од када је скраћено радно време. Тај петак је могао да се мери по потражњи са данима пред Нову годину“, истиче Љајић.
Он је рекао да је тржиште заиста стабилно, да је одолевало свим искушењима, пре свега страху и паници која се стварала и повећаној потражњи.
„Готово да немамо прозвода који су ‘критични’. Спомињали смо пре несташицу грашка, јер су приноси прошле године били и до 50 одсто нижи. То се дешавало и пре почетка ове кризе, али се за дан два нађе на рафовима продавница. Чини ми се да смо најгоре прошли, остаје нам да задржимо ову врсту стабилности и снабдевености“, поручује Љајић.
Говорећи о подацима, напомиње да смо у марту имали за 30 одсто већу продају и тражњу за основним животним намирницама него што смо имали у децембру. То не значи да су зараде и профит били већи, зато што се овде не купује никаква луксузна роба, док се за Нову годину и такви производи купују, наводи он.
Љајић је истакао да постоје још увек проблеми са кашњењима робе, али уверава да она ипак стиже до дистрибутивних центара.
„Донели смо одлуку да може да се извози квасац и уље. То показује да имамо довољно ту робу за подмиривање домаћег тржишта. Наставићемо да укидамо одлуку о забрани сукцесивно, пратећи стање на тржишту“, објашњава Љајић.
Коментаришући стање квасца на тржишту, он каже да фабрика у Сенти обезбеђује довољну количину како за домаће тржиште, тако и за извоз, али може повремено да дође до застоја у логистици од фабрике до неке радње или трговинског ланца.
„Такође за пшеницу и кукуруз се ниједног тренутка није постављало питање да ли их има довољно, па смо у марту извезли пшенице више него у јануару и фебруару заједно. Исто је и са брашном. Зато нема потребе за страхом“, поручује министар.
Говорећи о пијацама, он наводи да се настоји да се увежу велики трговински ланци са произвођачима, како би своју робу могли да испоруче.
„Пратимо ситуацију, и у једном тренутку ће бити донета одлука, уз заштитне и рестриктивне мере да одређене пијаце буду отворене. Нама је циљ да заштитимо здравље људи, али не и да све стане, а економија претрпи велику штету“, поручује Љајић, не наводећи прецизније када би то могло да се деси.
Напомиње да је у протеклом периоду тржишна инспекција имала доста посла, јер се желело да се очува уобичајена снабдевеност, као и да профитери не искористе овакву ситуацију.
„На сву срећу, овог пута смо имали то пуно мање. Имали смо 44 производа где су цене биле повећане, па су након реаговања инспекције цене или марже биле враћене“, напомиње Љајић.
Као пример производа који су недозвољено поскупели навео је медицински алкохол и дезинфекциона средства. Додао је да цене у ванредном стању морају да буду какве су биле 5. марта ове године.
Као грану индустрије која ће претрпети највећу штету, навео је туризам, истакавши да се процењује да ће штета за пет месеци бити око 300 милиона евра.
