Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da se stanje na tržištu stabilizovalo, da je kritična nedelja bila od 9. do 16. marta i da je najgori period iza nas.

„Mislim da smo prešli jedan težak put i sve izazove koji su bili pred nama, jer kritična nedelja je bila od 9. do 16. marta, kada je bila ogromna potražnja za osnovnim životnim namirnicama. Takođe smo prevazišli i probleme koji su mogli da nastanu u petak, kada je zabeležena najveća tražnja u jednom danu od kada je skraćeno radno vreme. Taj petak je mogao da se meri po potražnji sa danima pred Novu godinu“, ističe Ljajić.

On je rekao da je tržište zaista stabilno, da je odolevalo svim iskušenjima, pre svega strahu i panici koja se stvarala i povećanoj potražnji.

„Gotovo da nemamo prozvoda koji su ‘kritični’. Spominjali smo pre nestašicu graška, jer su prinosi prošle godine bili i do 50 odsto niži. To se dešavalo i pre početka ove krize, ali se za dan dva nađe na rafovima prodavnica. Čini mi se da smo najgore prošli, ostaje nam da zadržimo ovu vrstu stabilnosti i snabdevenosti“, poručuje Ljajić.

Govoreći o podacima, napominje da smo u martu imali za 30 odsto veću prodaju i tražnju za osnovnim životnim namirnicama nego što smo imali u decembru. To ne znači da su zarade i profit bili veći, zato što se ovde ne kupuje nikakva luksuzna roba, dok se za Novu godinu i takvi proizvodi kupuju, navodi on.

Ljajić je istakao da postoje još uvek problemi sa kašnjenjima robe, ali uverava da ona ipak stiže do distributivnih centara.

„Doneli smo odluku da može da se izvozi kvasac i ulje. To pokazuje da imamo dovoljno tu robu za podmirivanje domaćeg tržišta. Nastavićemo da ukidamo odluku o zabrani sukcesivno, prateći stanje na tržištu“, objašnjava Ljajić.

Komentarišući stanje kvasca na tržištu, on kaže da fabrika u Senti obezbeđuje dovoljnu količinu kako za domaće tržište, tako i za izvoz, ali može povremeno da dođe do zastoja u logistici od fabrike do neke radnje ili trgovinskog lanca.

„Takođe za pšenicu i kukuruz se nijednog trenutka nije postavljalo pitanje da li ih ima dovoljno, pa smo u martu izvezli pšenice više nego u januaru i februaru zajedno. Isto je i sa brašnom. Zato nema potrebe za strahom“, poručuje ministar.

Govoreći o pijacama, on navodi da se nastoji da se uvežu veliki trgovinski lanci sa proizvođačima, kako bi svoju robu mogli da isporuče.

„Pratimo situaciju, i u jednom trenutku će biti doneta odluka, uz zaštitne i restriktivne mere da određene pijace budu otvorene. Nama je cilj da zaštitimo zdravlje ljudi, ali ne i da sve stane, a ekonomija pretrpi veliku štetu“, poručuje Ljajić, ne navodeći preciznije kada bi to moglo da se desi.

Napominje da je u proteklom periodu tržišna inspekcija imala dosta posla, jer se želelo da se očuva uobičajena snabdevenost, kao i da profiteri ne iskoriste ovakvu situaciju.

„Na svu sreću, ovog puta smo imali to puno manje. Imali smo 44 proizvoda gde su cene bile povećane, pa su nakon reagovanja inspekcije cene ili marže bile vraćene“, napominje Ljajić.

Kao primer proizvoda koji su nedozvoljeno poskupeli naveo je medicinski alkohol i dezinfekciona sredstva. Dodao je da cene u vanrednom stanju moraju da budu kakve su bile 5. marta ove godine.
Kao granu industrije koja će pretrpeti najveću štetu, naveo je turizam, istakavši da se procenjuje da će šteta za pet meseci biti oko 300 miliona evra.