Земље у региону морају коначно да донесу одлуку да ли су за национализам или прагматизам, поручио је потпредседник владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.
„Ми смо у дебелом заостатку. Док су други напредовали и улагали у инфраструктуру и диталне вештине ми смо ратовали.
Тај јаз не може лако да се надомести“, рекао је Љајић на Самиту 100 бизнис лидера који се одржава у Београду.
Тај недостатак је, како је указао, направљен деведесетих година прошлог века и истакао да сада морамо да мењамо парадигму.
„Јесмо ли за национализам или прагматизам. Деведесетих смо избрали национализам и видели смо како је то завршило“, истакао је Љајић.
Нагласио је да зато земље морају донети дефинитивну политичку одлука и изабрати да ли ће овај регион имати перспективу ако буду радиле заједно у смислу повећања конкурентости и развоја инфаструктуре или не.
Љајић је приметио да, нажалост, и даље посматрамо у региону једни друге више као конкуренте него као партнере.
„Данас је брашно у Приштини 30 одсто скупље зато што су уведене додатне царине на увоз брашна из Србије“, навео је министар.
Истакао је да још не можемо да усагласимо протокол шест око либерализације услуга на нивоу ЦЕФТА због политички разлога и тога каква ће да буде ознака за Косово, иако је све друго усаглашено.
Љајић је рекао да је примена дигиталних технологија на Западном Балкану на нивоу друге индустријске револуције, то јест полуатоматске производње, тако да у технолошком смислу 30 година заостајемо у односу на развијени свет.
Како је навео, структура извоза нам је још више поражавајућа, пошто 35 одсто учешћа у извозу земаља Западног Балкана чине сировине, полусировине и полупроизводи.
Љајић је рекао да је земљама Западног Балкана за изградњу телекомуникационе инфаструктуре потребно око пет милијарди евра, док је у овкиру Берлинског процеса издвојено 30 милиона евра за различите пројекте из области телекомуникација.
Нагласио је да је ЕУ покренула 70 различитих регионалних иницијатива у претходном периоду, од којох је последња Берлински процес 2014. године и да је тада речено да се први резултати очекују за четири године.
Љајић је казао да су резултати равни нули, пошто је направљена само Канцеларија за младе и регионална привредна комора, али да није направљен ниједан километар пута.
Додаје да је проблем и недостатак пројеката са наше стране и да администрације држава отежавају тај процес.
Како је рекао, ми смо у региону “седам миља“ далеко од братства у региону и да је због логистичких трошкова на граници производ из региона у старту пет одсто скупљи од истог таквог у земљама ЕУ.
Нагласио је да у региону сви хоће да живе боље, али тако да се ништа у животу не промени, а то је немогућа мисија.
Мора да постоји јака политичка воља и ризик да се то реши, каже Љајић, и додаје да пословни људи морају да врше притисак да се не уводе ванцаринске баријере, јер код царинских ратова сви губимо.
