Zemlje u regionu moraju konačno da donesu odluku da li su za nacionalizam ili pragmatizam, poručio je potpredsednik vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
„Mi smo u debelom zaostatku. Dok su drugi napredovali i ulagali u infrastrukturu i ditalne veštine mi smo ratovali.
Taj jaz ne može lako da se nadomesti“, rekao je Ljajić na Samitu 100 biznis lidera koji se održava u Beogradu.
Taj nedostatak je, kako je ukazao, napravljen devedesetih godina prošlog veka i istakao da sada moramo da menjamo paradigmu.
„Jesmo li za nacionalizam ili pragmatizam. Devedesetih smo izbrali nacionalizam i videli smo kako je to završilo“, istakao je Ljajić.
Naglasio je da zato zemlje moraju doneti definitivnu političku odluka i izabrati da li će ovaj region imati perspektivu ako budu radile zajedno u smislu povećanja konkurentosti i razvoja infastrukture ili ne.
Ljajić je primetio da, nažalost, i dalje posmatramo u regionu jedni druge više kao konkurente nego kao partnere.
„Danas je brašno u Prištini 30 odsto skuplje zato što su uvedene dodatne carine na uvoz brašna iz Srbije“, naveo je ministar.
Istakao je da još ne možemo da usaglasimo protokol šest oko liberalizacije usluga na nivou CEFTA zbog politički razloga i toga kakva će da bude oznaka za Kosovo, iako je sve drugo usaglašeno.
Ljajić je rekao da je primena digitalnih tehnologija na Zapadnom Balkanu na nivou druge industrijske revolucije, to jest poluatomatske proizvodnje, tako da u tehnološkom smislu 30 godina zaostajemo u odnosu na razvijeni svet.
Kako je naveo, struktura izvoza nam je još više poražavajuća, pošto 35 odsto učešća u izvozu zemalja Zapadnog Balkana čine sirovine, polusirovine i poluproizvodi.
Ljajić je rekao da je zemljama Zapadnog Balkana za izgradnju telekomunikacione infastrukture potrebno oko pet milijardi evra, dok je u ovkiru Berlinskog procesa izdvojeno 30 miliona evra za različite projekte iz oblasti telekomunikacija.
Naglasio je da je EU pokrenula 70 različitih regionalnih inicijativa u prethodnom periodu, od kojoh je poslednja Berlinski proces 2014. godine i da je tada rečeno da se prvi rezultati očekuju za četiri godine.
Ljajić je kazao da su rezultati ravni nuli, pošto je napravljena samo Kancelarija za mlade i regionalna privredna komora, ali da nije napravljen nijedan kilometar puta.
Dodaje da je problem i nedostatak projekata sa naše strane i da administracije država otežavaju taj proces.
Kako je rekao, mi smo u regionu “sedam milja“ daleko od bratstva u regionu i da je zbog logističkih troškova na granici proizvod iz regiona u startu pet odsto skuplji od istog takvog u zemljama EU.
Naglasio je da u regionu svi hoće da žive bolje, ali tako da se ništa u životu ne promeni, a to je nemoguća misija.
Mora da postoji jaka politička volja i rizik da se to reši, kaže Ljajić, i dodaje da poslovni ljudi moraju da vrše pritisak da se ne uvode vancarinske barijere, jer kod carinskih ratova svi gubimo.
