Љајић: Повећати привредну активност, привући инвестиције

Потпредседник Владе Србије и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је данас да је једино решење за пад промета у трговинама и сиво тржиште повећање привредне активности, искоришћавање свих домаћих ресурса и привлачење нових страних инвестиција.

Љајић је, гостујући у Јутарњем програму ТВ Пинк-a, рекао да пад промета износи око 8,3 одсто, да је ситуација слична у целом региону и да је просечан рачун у малопродаји пре две године износио 500, а данас је 365 динара.

Он је указао да су највећи губици због шверца и нелегалне трговине дувана и нафтних деривата на сивом тржишту, због чега је у тој области пре месец и по дана формирана радна група.

Прошле недеље уништено је 1.200.000 паклица цигарета, док се са Министарством енергетике спроводи акција спречавања нелегалне трговине нафте и нафтних деривата, рекао је Љајић.

Љајић је указао на проблем због увоза велике количине кондиторских производа и чоколада, пре свега из Мађарске и Бугарске, где се не плаћају царине, ни ПДВ и где та роба, без одговарајуће декларације, завршава на пијаци.

Он је истакао да се са Привредном комором заједнички ради на прецизирању какву декларацију морају да имају ти производи и најавио да, уколико тога не буде било, предстоји затварање тезги.

Упитан о повећању ПДВ-а на хлеб, млеко, месо, брашно, шећер и уље и поскупљењима тих производа, Љајић је одговорио да су процене да би повећање ПДВ-а од два одсто могао да утиче на раст цена и додао „нисмо срећни због повећања ПДВ-а“.

На питање о продаји кинеске робе на Новом Београду, Љајић је одговорио да је ту реч, не само о роби на црно, него и о нелојалној конкуренцији и да су највише погођени домаћи текстилни произвођачи.

Љајић, који је и министар телекомуникација, говорећи о конкурсу за фреквенцију ТВ Авала, рекао је да је узет део фреквенције који је потребан за дигитализацију и да је пуштен проширени иницијални сигнал, који покрива 80 одсто становништва, што је велика ствар за земљу.

Према његовим речима, комплетна дигитализација у Србији биће обављена у предвиђеном року, односно до 2015. године.