Krovnu antenu ima 38 odsto građana Srbije

Prvog septembra u Srbiji je počelo simultano emitovanje analognog i digitalnog signala. Prelaskom sa analognog na digitalno emitovanje, proces takozvane „tranzicije“ trajaće do kraja februara 2015. godine, a početkom marta u Srbiji će pojedine regije već biti isključivo na digitalnom signalu, izjavila je za RTV državna sekretarka ministarstva za trgovinu i telekomunikacije, Tatjana Matić.

 
Šta je zapravo digitalizacija, zašto je ona korisna građanima i državi, i da li će siromašni građani dobiti pomoć države za nabavku uređaja za prijem digitalnog televizijskog signala, samo su neka od pitanja na koje je u intervjuu za Radio-televizije Vojvodine odgovarala državna sekretarka Tatjana Matić.

Bolji kvalitet slike i tona, više kanala i programa, mogućnost pauziranja emisije, odabir titlova i tu nije kraj. Digitalizacija je proces koji se ocenjuje kao investicija u tehnologiju, razvoj i ekonomski oporavak.

Kada je reč o građanima, proces digitalizacije se, zapravo, najviše odnosi na korisnike krovne ili sobne antene. Prema poslednjim istraživanjima njih ima 38 odsto u Srbiji.

„Proces digitalizacije se, zapravo, najviše odnosi na korisnike krovne ili sobne antene. Po poslednjim istraživanjima u Srbiji, njih ima 38 posto, to je veliki procenat i u tom smislu, to je populacija kojoj se mi kroz ovu kampanju obraćamo. Svi drugi korisnici koji imaju, recimo, kablovsku ili IPT platformu ili satelitsku antenu na njih se ovaj proces ne odnosi, oni će kroz njega proći da kažem, neopaženo, neće ni primetiti neke velike promene, ali ovih 38 posto našeg stanovništva zaista mi ih moramo pripremiti i ova kampanja je usmerena na njih, na korisnike sobnih i krovnih antena“, objašnjava državna sekretarka Ministarstva telekomunikacija.

Jedno od najznačajnijih pitanja tokom kampanje o važnosti i neminovnosti prelaska sa analognog na digitalni televizijski signal u Srbije jeste i nabavka uređaja za prijem digitalnog signala.

Cena pojedinačnog set top boksa biće 20 evra, dok će za 180 hiljada siromašnih domaćinstava država obezbediti taj uređaj kroz subvencije.

„Ministarstvo za telekomunikacije će obezbediti za ovu subvenciju, odnosno, pomoć države a ministarstvo za socijalna pitanja je upravo u određivanju kategorija ugroženog stanovništva, naš partner. Postoje naravno zvanične statistike, postoje prava na osnovu zakona o socijalnoj zaštiti koje naši najugroženiji građani već ostvaruju i mi smo se, pre svega, oslonili na te registre i te podatke i naravno, bili smo u obavezi da se takođe, u pravno-formalnom smislu, oslonimo i na novi Zakon o javnim medijskim servisima i na kategorije stanovništva koje će biti oslobođene plaćanja taksi“, objašnjava Matićeva.

Zavidan kvalitet slike i tona na televizorima nisu jedine odlike procesa digitalizacije. Oslobađanjem analognih frekvencija, koje se na tržištu tretiraju kao prirodni resurs, Srbija će imati mogućnost ubiranja takozvane digitalne dividende koja se, prema iskustvima zemalja u regionu, meri milionskim iznosima.

Slobodan analogni spektar takođe može da se koristi i za niz novih usluga, između ostalih i za razvoj širokopojasne mreže, odnosno dobru pokrivenost internetom, posebno ruralnih krajeva.

Državna sekretarka napominje da je za svakog budućeg investitora jednako važno da ima dobar put i saobraćaj ali i kvalitetnu internet vezu.

„Građani ne treba da se plaše digitalizacije, to je jedan jednostavan proces i on neće puno koštati, rekli smo oko 20-ak eura će se kretati cena set top boksa. Treba da se pripreme za to što nas čeka, za jednu novinu koja svima nama donosi benefit“, zaključuje ona.