Првог септембра у Србији је почело симултано емитовање аналогног и дигиталног сигнала. Преласком са аналогног на дигитално емитовање, процес такозване „транзиције“ трајаће до краја фебруара 2015. године, а почетком марта у Србији ће поједине регије већ бити искључиво на дигиталном сигналу, изјавила је за РТВ државна секретарка министарства за трговину и телекомуникације, Татјана Матић.
Шта је заправо дигитализација, зашто је она корисна грађанима и држави, и да ли ће сиромашни грађани добити помоћ државе за набавку уређаја за пријем дигиталног телевизијског сигнала, само су нека од питања на које је у интервјуу за Радио-телевизије Војводине одговарала државна секретарка Татјана Матић.
Бољи квалитет слике и тона, више канала и програма, могућност паузирања емисије, одабир титлова и ту није крај. Дигитализација је процес који се оцењује као инвестиција у технологију, развој и економски опоравак.
Када је реч о грађанима, процес дигитализације се, заправо, највише односи на кориснике кровне или собне антене. Према последњим истраживањима њих има 38 одсто у Србији.
„Процес дигитализације се, заправо, највише односи на кориснике кровне или собне антене. По последњим истраживањима у Србији, њих има 38 посто, то је велики проценат и у том смислу, то је популација којој се ми кроз ову кампању обраћамо. Сви други корисници који имају, рецимо, кабловску или ИПТ платформу или сателитску антену на њих се овај процес не односи, они ће кроз њега проћи да кажем, неопажено, неће ни приметити неке велике промене, али ових 38 посто нашег становништва заиста ми их морамо припремити и ова кампања је усмерена на њих, на кориснике собних и кровних антена“, објашњава државна секретарка Министарства телекомуникација.
Једно од најзначајнијих питања током кампање о важности и неминовности преласка са аналогног на дигитални телевизијски сигнал у Србије јесте и набавка уређаја за пријем дигиталног сигнала.
Цена појединачног сет топ бокса биће 20 евра, док ће за 180 хиљада сиромашних домаћинстава држава обезбедити тај уређај кроз субвенције.
„Министарство за телекомуникације ће обезбедити за ову субвенцију, односно, помоћ државе а министарство за социјална питања је управо у одређивању категорија угроженог становништва, наш партнер. Постоје наравно званичне статистике, постоје права на основу закона о социјалној заштити које наши најугроженији грађани већ остварују и ми смо се, пре свега, ослонили на те регистре и те податке и наравно, били смо у обавези да се такође, у правно-формалном смислу, ослонимо и на нови Закон о јавним медијским сервисима и на категорије становништва које ће бити ослобођене плаћања такси“, објашњава Матићева.
Завидан квалитет слике и тона на телевизорима нису једине одлике процеса дигитализације. Ослобађањем аналогних фреквенција, које се на тржишту третирају као природни ресурс, Србија ће имати могућност убирања такозване дигиталне дивиденде која се, према искуствима земаља у региону, мери милионским износима.
Слободан аналогни спектар такође може да се користи и за низ нових услуга, између осталих и за развој широкопојасне мреже, односно добру покривеност интернетом, посебно руралних крајева.
Државна секретарка напомиње да је за сваког будућег инвеститора једнако важно да има добар пут и саобраћај али и квалитетну интернет везу.
„Грађани не треба да се плаше дигитализације, то је један једноставан процес и он неће пуно коштати, рекли смо око 20-ак еура ће се кретати цена сет топ бокса. Треба да се припреме за то што нас чека, за једну новину која свима нама доноси бенефит“, закључује она.
