Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, изјавила је да је развој националне широкопојасне мреже значајан фактор раста БДП-а и укупног економског и друштвеног напретка, нарочито на плану превазилажења економског јаза између урбаних и руралних подручја.
На првом радном скупу поводом почетка реализације пројекта „План имплементације националне широкопојасне мреже“, који спроводи Министарство трговине, туризма и телекомуникација, у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), Татјана Матић је подсетила да је Влада Србије у оквиру Програма економских реформи за период од 2016. до 2018. године поставила као приоритетну реформску меру – Развој и унапређење националне широкопојасне комуникационе инфраструктуре.
Она је посебно истакла значај подршке ЕБРД-а, коју је наша држава имала и у спровођењу процеса дигитализације чији одлични резултати пружају уверење да ће и пројекат израде студије развоја националне широкопојасне мреже бити успешно реализован.
„Развој броадбенда и већа консолидација ситема који имамо, за нас значе привредни и друштвени раст, односно, инфраструктуру која прати развој различитих апликација које омогућавају e-пoслoвaњe, e-бaнкaрствo, e-тргoвину, e-oбрaзoвaњe, e-здрaвствo, и од које ће користи имати и државни и привредни сектор“, рекла је државни секретар.
Министарство трговине, туризма и телекомуникација у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) спроводе пројекат “План имплементације националне широкопојасне мреже” – који обухвата анализу постојећег стања широкопојасних мрежа и сервиса у Републици Србији, прорачун трошкова изградње нових мрежа и надоградњу постојећих, студије изводљивости, као и припрему и планирање имплементације пилот пројеката.
Скупу који је одржан у Палати Србија, у Београду, присуствовали су поред чланова пројектног тима и представници јавног и приватног телекомуникационог сектора.
Учеснике је поздравио и Даниел Берг, директор Европске банке за обнову и развој за Србију, која је обезбедила средства у износу од 400.000 еура за ангажовање међународних консултаната који ће током наредних годину радити на пројекту.
