Државна секретарка Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Татјана Матић, предводила је српску делегацију, на састанку Билатералног скрининга (аналитичког прегледа законодавства Републике Србије) за Преговарачко поглавље 3 – Пословно настањивање и слобода пружања услуга, који је одржан у Бриселу 12. и 13. марта.
После поздравног говора, који су одржали Wenceslas de Lobkowicz из Европске комисије, Директорат за проширење и Татјана Матић, руководилац преговарачког поглавља 3, чланови српске делегације представили су Европској комисији регулаторни оквир и степен усклађености законодавства у области услуга.
Преговарачко поглавље 3 садржи три главне области: Право настањивања и слобода пружања услуга, Поштанске услуге и Узајамно признавање професионалних квалификација.
Првог дана билатералног скрининга чланови Преговарачке групе 3 представили су Европској комисији домаће прописе који регулишу пословно настањивање и слободу пружања услуга и секторске прописе у области услуга (које су предмет Директиве): адвокатске услуге, пословне услуге (одржавање канцеларија, менаџмент консалтинг, организација догађаја, оглашавање, запошљавање), порески савети, пореске услуге, рачуноводство и ревизија, грађевинске услуге, ветеринарске услуге, инжењеринг и архитектонске услуге, образовање и тренинзи, туристичке услуге (хотелске, ресторанске, услуге водича, туристичке агенције, рентирање кола и бродова и др.), трговина, услуге сертификовања, промет некретнинама, занатске услуге, услуге разоноде и рекреације (спорт, теретане, забавни паркови), информисање и комуникацијске услуге и енергетске услуге.
У погледу права пословног настањивања и слободе пружања услуга, обавеза Републике Србије је потпуна имплементација Директиве 2006/123/ЕЗ о услугама на унутрашњем тржишту, за коју је примарно надлежно Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Слобода пружања услуга омогућава привредним субјектима право пружања услуга у свим државама ЕУ, без обзира у којој им је држави чланици пословно седиште, као и слободу пословног настањивања у свакој од њих, што им омогућава слободно обављање привредне активности у било којој држави чланици.
Директива о услугама садржи одредбе које олакшавају пружаоцима услуга да се пословно настане у другим државама чланицама као и преко-гранично пружају услуге, односно да пружају услуге на територији држава чланица изван државе оснивања. Директива је хоризонтални инструмент који покрива широки спектар различитих услуга и који ће вероватно имати утицај на значајан број домаћих закона и прописа који сада регулишу услуге.
У наставку састанка представљени су институционални, законодавни и стратешки оквир у области поштанских услуга у Републици Србији и остварени напредак у спровођењу имплементације релевантних поштанских директива у националну легислативу. Представљена је универзална поштанска услуга, систем издавања дозвола, ниво квалитета пружања поштанских услуга, процедуре жалби, обрачун и алокација трошкова, формирање цена услуга, као и оквир надлежности националног регулаторног тела у области поштанских услуга.
На одржаним састанцима представници Европске комисије су имали прилику и да се упознају са планираним активностима у вези постепене либерализације тржишта поштанских услуга, приступа мрежи јавног поштанског оператора и израде нове регулативе у овој области.
Након презентација, представници Европске комисије су, у блоку предвиђеном за питања, имали прилику да од српске делегације добију детаљнија појашњења.
–
Други дан састанка билатерално скрининга за преговарачко поглавље 3 – Пословно настањивање и слобода пружања услуга, посвећен је у целости систему међусобног признавања професионалних квалификација.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја надлежно је за транспоновање Директиве 2005/36/ЕЗ, која регулише међусобно признавање професионалних квалификација, укључујући и мере које олакшавају остваривање права на пословно настањивање и слободу пружања услуга.
Питање признавања квалификација је веома сложено, посебно имајући у виду да се у Републици Србији досада спроводио поступак признавања школских исправа (академско признавање) што се веома разликује од признавања квалификација (професионално признавање).
Европска унија је, свесна да рестриктиван приступ у уређењу професионалних квалификација има исти ефекат на мобилност као и дискриминација на националној основи, одавно усагласила минимуме захтева у погледу трајања и врсте образовања и стручног искуства за групу професија. Признавањем квалификација стечених у другој држави чланици олакшава се мобилност стручњака, што је клјучни елемент конкурентности, по Европској стратегији развоја до 2020 и акту о јединственом тржишту. Према предвиђањима Европског центра за развој стручног образовања и обука (Цедефоп), до 2020 ће бити потребно 16 милиона стручњака за обавлјање послова који захтевају изузетне вештине што ће, под садашњим околностима, довести до озбилјне несташице стручне радне снаге, која се пак може делимично умањити кадровима који су своје квалификације стекли ван ЕУ, али за које највећи проблем представлја признавање квалификација.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја представило је на састанку билатерално скрининга радну верзију закона којим се Директива 2005/36/ЕЗ преноси у домаћи правни систем и уређује признавање квалификација за регулисане професије.
Представници надлежних министарстава су презентирали прописе које уређују квалификације за професије у здравству, као што су лекари, ветеринари, стоматолози, болничарке и бабице и фармацеути, као и међусобно признавање диплома, уверења и других доказа о формалним квалификацијама за архитекте, адвокате, трговачке агенте, лица која се баве трговином и транспортом токсичним производима.
У завршној речи, Татјана Матић, руководилац преговарачког поглавлја 3 и државни секретар Министарства сполјне и унутрашње трговине и телекомуникација се захвалила представницима Европске комисије и члановима српске делегације на активном учешћу током скрининга.
