Državna sekretarka Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić, predvodila je srpsku delegaciju, na sastanku Bilateralnog skrininga (analitičkog pregleda zakonodavstva Republike Srbije) za Pregovaračko poglavlje 3 – Poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga, koji je održan u Briselu 12. i 13. marta.
Posle pozdravnog govora, koji su održali Wenceslas de Lobkowicz iz Evropske komisije, Direktorat za proširenje i Tatjana Matić, rukovodilac pregovaračkog poglavlja 3, članovi srpske delegacije predstavili su Evropskoj komisiji regulatorni okvir i stepen usklađenosti zakonodavstva u oblasti usluga.
Pregovaračko poglavlje 3 sadrži tri glavne oblasti: Pravo nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, Poštanske usluge i Uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija.
Prvog dana bilateralnog skrininga članovi Pregovaračke grupe 3 predstavili su Evropskoj komisiji domaće propise koji regulišu poslovno nastanjivanje i slobodu pružanja usluga i sektorske propise u oblasti usluga (koje su predmet Direktive): advokatske usluge, poslovne usluge (održavanje kancelarija, menadžment konsalting, organizacija događaja, oglašavanje, zapošljavanje), poreski saveti, poreske usluge, računovodstvo i revizija, građevinske usluge, veterinarske usluge, inženjering i arhitektonske usluge, obrazovanje i treninzi, turističke usluge (hotelske, restoranske, usluge vodiča, turističke agencije, rentiranje kola i brodova i dr.), trgovina, usluge sertifikovanja, promet nekretninama, zanatske usluge, usluge razonode i rekreacije (sport, teretane, zabavni parkovi), informisanje i komunikacijske usluge i energetske usluge.
U pogledu prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga, obaveza Republike Srbije je potpuna implementacija Direktive 2006/123/EZ o uslugama na unutrašnjem tržištu, za koju je primarno nadležno Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Sloboda pružanja usluga omogućava privrednim subjektima pravo pružanja usluga u svim državama EU, bez obzira u kojoj im je državi članici poslovno sedište, kao i slobodu poslovnog nastanjivanja u svakoj od njih, što im omogućava slobodno obavljanje privredne aktivnosti u bilo kojoj državi članici.
Direktiva o uslugama sadrži odredbe koje olakšavaju pružaocima usluga da se poslovno nastane u drugim državama članicama kao i preko-granično pružaju usluge, odnosno da pružaju usluge na teritoriji država članica izvan države osnivanja. Direktiva je horizontalni instrument koji pokriva široki spektar različitih usluga i koji će verovatno imati uticaj na značajan broj domaćih zakona i propisa koji sada regulišu usluge.
U nastavku sastanka predstavljeni su institucionalni, zakonodavni i strateški okvir u oblasti poštanskih usluga u Republici Srbiji i ostvareni napredak u sprovođenju implementacije relevantnih poštanskih direktiva u nacionalnu legislativu. Predstavljena je univerzalna poštanska usluga, sistem izdavanja dozvola, nivo kvaliteta pružanja poštanskih usluga, procedure žalbi, obračun i alokacija troškova, formiranje cena usluga, kao i okvir nadležnosti nacionalnog regulatornog tela u oblasti poštanskih usluga.
Na održanim sastancima predstavnici Evropske komisije su imali priliku i da se upoznaju sa planiranim aktivnostima u vezi postepene liberalizacije tržišta poštanskih usluga, pristupa mreži javnog poštanskog operatora i izrade nove regulative u ovoj oblasti.
Nakon prezentacija, predstavnici Evropske komisije su, u bloku predviđenom za pitanja, imali priliku da od srpske delegacije dobiju detaljnija pojašnjenja.
–
Drugi dan sastanka bilateralno skrininga za pregovaračko poglavlje 3 – Poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga, posvećen je u celosti sistemu međusobnog priznavanja profesionalnih kvalifikacija.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nadležno je za transponovanje Direktive 2005/36/EZ, koja reguliše međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija, uključujući i mere koje olakšavaju ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu pružanja usluga.
Pitanje priznavanja kvalifikacija je veoma složeno, posebno imajući u vidu da se u Republici Srbiji dosada sprovodio postupak priznavanja školskih isprava (akademsko priznavanje) što se veoma razlikuje od priznavanja kvalifikacija (profesionalno priznavanje).
Evropska unija je, svesna da restriktivan pristup u uređenju profesionalnih kvalifikacija ima isti efekat na mobilnost kao i diskriminacija na nacionalnoj osnovi, odavno usaglasila minimume zahteva u pogledu trajanja i vrste obrazovanja i stručnog iskustva za grupu profesija. Priznavanjem kvalifikacija stečenih u drugoj državi članici olakšava se mobilnost stručnjaka, što je ključni element konkurentnosti, po Evropskoj strategiji razvoja do 2020 i aktu o jedinstvenom tržištu. Prema predviđanjima Evropskog centra za razvoj stručnog obrazovanja i obuka (Cedefop), do 2020 će biti potrebno 16 miliona stručnjaka za obavljanje poslova koji zahtevaju izuzetne veštine što će, pod sadašnjim okolnostima, dovesti do ozbiljne nestašice stručne radne snage, koja se pak može delimično umanjiti kadrovima koji su svoje kvalifikacije stekli van EU, ali za koje najveći problem predstavlja priznavanje kvalifikacija.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavilo je na sastanku bilateralno skrininga radnu verziju zakona kojim se Direktiva 2005/36/EZ prenosi u domaći pravni sistem i uređuje priznavanje kvalifikacija za regulisane profesije.
Predstavnici nadležnih ministarstava su prezentirali propise koje uređuju kvalifikacije za profesije u zdravstvu, kao što su lekari, veterinari, stomatolozi, bolničarke i babice i farmaceuti, kao i međusobno priznavanje diploma, uverenja i drugih dokaza o formalnim kvalifikacijama za arhitekte, advokate, trgovačke agente, lica koja se bave trgovinom i transportom toksičnim proizvodima.
U završnoj reči, Tatjana Matić, rukovodilac pregovaračkog poglavlja 3 i državni sekretar Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija se zahvalila predstavnicima Evropske komisije i članovima srpske delegacije na aktivnom učešću tokom skrininga.
