Потпредседник Владе и Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић представио је данас у парламенту Предлоге Закона о извозу и увозу роба двоструке намене, Закона о промету и закупу непокретности, Измене и допуне закона о електронској трговини и Измене и допуне закона о заштити конкуренције.
Суштина Закона о извозу и увозу роба двоструке намене је хармонизација са европским стандардима, обезбеђивање чврсте контроле и елиминисање нежељеног извоза и трговине тим производима.
Контролисаном робом двоструке намене сматра се роба која поред цивилне може да има и војну намену.
Љајић је међу новинама, у односу на важећи закон, навео увођење појма свеобухватне клаузуле, што значи да се проширује листа роба које могу да служе двострукој намени и за коју се мора тражити дозвола надлежних инститиција.
На тој одредби, прецизирао је, посебно је инсистирала ЕУ.
“Уводи се обавеза прибављања дозволе за пружање брокерских услуга и услуга техничке помоћи.- Рок важења дозволе до сада је био годину дана, сада се оставља могућност аутоматског продужења на још шест месеци, што је такође новина”, рекао је Љајић.
Према његовим речима, рок за одлучивање по захтевима за извоз је 10 дана од добијања посебне сагласности Министарства трговине, што значи да је укупан рок да се одговори на захтев месец дана
“У том року сагласност морају да дају Министарство одбране, МУП, МИП и БИА, а од тог дана, у року од 10 дана, Министарство спољне трговине мора да да коначно решење , односно дозволу за извоз, односно увоз”, рекао је министар.
Љајић је навео да је ту остављена и могућност да се у одређеним ситуацијама по скраћеној процедури и без прибављених свих сагласности изда дозвола и то када је реч о извозу или увозу робе за потребе Републике Србије или друге државе, када се ради о пружању хуманитарне помоћи или донацијама у хитним случајевима.
“Могућа је и измена већ издате дозволе”, рекао је Љајић.
Представљајући Предлог закона о посредовању у промету и закупу непокретности Љајић је рекао да се законом предвиђа увођење стручног испита за предузетника и пословање искључиво оних који су уписани у регистар посредника.
Љајић је у обједињеној расправи истакао да област посредовања у промету и закупу непокретности до сада није била правно уређена, а да је укупна вредност тржишта непокретности око 110 милијарди динара годишње, од чега две трећине отпада на нелегални промет или промет који није регистрован.
Настојимо да смањимо црно и сиво тржиште непокретностима и олакшамо рад легалним агеницијама, истакао је министар и додао да у тој области постоји око 300 привредних субјеката и 800 предузетника који раде по закону, али се претпоставља да је број нелегалних агенција знатно већи.
“Држава нема податке ни о осталим трансакцијама, а штета за буџет је огромна, као што су огромне новчане транскације које нису у легалним токовима”, истакао је министар.
Према његовим речима, постојала је потреба да се на целовит начин уреди област и доношењем таквог закона биће обезбеђена правна сигурност за грађане и правна лица.
Законодавац је настојао да уведе ред у рад агенција на тржишту поштујући стандарде ЕУ, а доношење тог закона није део обавеза када је реч о хармонизацији прописа са са европским, истакао је Љајић и нагласио да постоје стандарди које све земље поштују.
Љајић је нагласио да је са становишта купаца и продаваца важно то што ће посредник бити у обавези да уплаћује годишњу премију осигурања за евентуалну штету коју обављањем послова посредовања може починити налогодавцу.
Према његовим речима, након доношења закона у року од шест месеци седам подзаконских аката, а одређене одредбе закона имаће одложен почетак примене и то су оне који се тичу уписа у регистар и плаћања осигурања.
“Те одредбе ће ступити на снагу 18 месеци касније, а предпостављамо да је то довољно времена које смо дали агенцијама да се прилагоде новим условима пословања”, рекао је Љајић.
Он је рекао и да је предлог закона послат на 119 адреса, стручној јавности и различитим организацијама, агенцијама које се баве тим послом, невладиним -организацијама и другим државним институцијама.
Министарству је, додао је, стигло и 42 предлога са сугeстијама, од којих је добар део увршћен у предложени текст.
