Potpredsednik Vlade i Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić predstavio je danas u parlamentu Predloge Zakona o izvozu i uvozu roba dvostruke namene, Zakona o prometu i zakupu nepokretnosti, Izmene i dopune zakona o elektronskoj trgovini i Izmene i dopune zakona o zaštiti konkurencije.

Suština Zakona o izvozu i uvozu roba dvostruke namene je harmonizacija sa evropskim standardima, obezbeđivanje čvrste kontrole i eliminisanje neželjenog izvoza i trgovine tim proizvodima.

Kontrolisanom robom dvostruke namene smatra se roba koja pored civilne može da ima i vojnu namenu.

Ljajić je među novinama, u odnosu na važeći zakon, naveo uvođenje pojma sveobuhvatne klauzule, što znači da se proširuje lista roba koje mogu da služe dvostrukoj nameni i za koju se mora tražiti dozvola nadležnih institicija.

Na toj odredbi, precizirao je, posebno je insistirala EU.

“Uvodi se obaveza pribavljanja dozvole za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći.- Rok važenja dozvole do sada je bio godinu dana, sada se ostavlja mogućnost automatskog produženja na još šest meseci, što je takođe novina”, rekao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, rok za odlučivanje po zahtevima za izvoz je 10 dana od dobijanja posebne saglasnosti Ministarstva trgovine, što znači da je ukupan rok da se odgovori na zahtev mesec dana

“U tom roku saglasnost moraju da daju Ministarstvo odbrane, MUP, MIP i BIA, a od tog dana, u roku od 10 dana, Ministarstvo spoljne trgovine mora da da konačno rešenje , odnosno dozvolu za izvoz, odnosno uvoz”, rekao je ministar.

Ljajić je naveo da je tu ostavljena i mogućnost da se u određenim situacijama po skraćenoj proceduri i bez pribavljenih svih saglasnosti izda dozvola i to kada je reč o izvozu ili uvozu robe za potrebe Republike Srbije ili druge države, kada se radi o pružanju humanitarne pomoći ili donacijama u hitnim slučajevima.

“Moguća je i izmena već izdate dozvole”, rekao je Ljajić.

Predstavljajući Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti Ljajić je rekao da se zakonom predviđa uvođenje stručnog ispita za preduzetnika i poslovanje isključivo onih koji su upisani u registar posrednika.

Ljajić je u objedinjenoj raspravi istakao da oblast posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti do sada nije bila pravno uređena, a da je ukupna vrednost tržišta nepokretnosti oko 110 milijardi dinara godišnje, od čega dve trećine otpada na nelegalni promet ili promet koji nije registrovan.

Nastojimo da smanjimo crno i sivo tržište nepokretnostima i olakšamo rad legalnim agenicijama, istakao je ministar i dodao da u toj oblasti postoji oko 300 privrednih subjekata i 800 preduzetnika koji rade po zakonu, ali se pretpostavlja da je broj nelegalnih agencija znatno veći.

“Država nema podatke ni o ostalim transakcijama, a šteta za budžet je ogromna, kao što su ogromne novčane transkacije koje nisu u legalnim tokovima”, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, postojala je potreba da se na celovit način uredi oblast i donošenjem takvog zakona biće obezbeđena pravna sigurnost za građane i pravna lica.

Zakonodavac je nastojao da uvede red u rad agencija na tržištu poštujući standarde EU, a donošenje tog zakona nije deo obaveza kada je reč o harmonizaciji propisa sa sa evropskim, istakao je Ljajić i naglasio da postoje standardi koje sve zemlje poštuju.

Ljajić je naglasio da je sa stanovišta kupaca i prodavaca važno to što će posrednik biti u obavezi da uplaćuje godišnju premiju osiguranja za eventualnu štetu koju obavljanjem poslova posredovanja može počiniti nalogodavcu.

Prema njegovim rečima, nakon donošenja zakona u roku od šest meseci sedam podzakonskih akata, a određene odredbe zakona imaće odložen početak primene i to su one koji se tiču upisa u registar i plaćanja osiguranja.

“Te odredbe će stupiti na snagu 18 meseci kasnije, a predpostavljamo da je to dovoljno vremena koje smo dali agencijama da se prilagode novim uslovima poslovanja”, rekao je Ljajić.

On je rekao i da je predlog zakona poslat na 119 adresa, stručnoj javnosti i različitim organizacijama, agencijama koje se bave tim poslom, nevladinim -organizacijama i drugim državnim institucijama.

Ministarstvu je, dodao je, stiglo i 42 predloga sa sugestijama, od kojih je dobar deo uvršćen u predloženi tekst.