Јасмина Роскић, начелник Одељења за споразуме о узајамном подстицању и заштити улагања у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација присуствовала је Семинару за економије у транзицији који се бави новим трендовима у инвестиционој политици, са посебним освртом на билатералне споразуме о заштити инвестиција, а одржан је од 1. до 4. октобра 2013. године у Сарајеву.
Током семинара представљени су УН Глобални циљеви одрживог развоја као и веза између успостављеног правног оквира за реализацију инвестиционе политике земаља у транзицији и циљева одрживог развоја.
Јасмина Роскић је као представник Републике Србије говорила о искуствима ове земље у преговарању и закључивању билатералних споразума о заштити инвестиција. Представљајући типски модел Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања као модел за све билатералне преговоре Републике Србије, Роскић је указала на одређене елементе који су, на основу искуства стечених током преговора, уношени у основни текст модела наведеног Споразума. У том смислу посебно је представљена дефиниција појма „улагање“ која је значајно ревидирана у односу на основни текст из нацрта Споразума и којом је појам улагања значајно сужен у смислу да се заштита права страних улагача не може проширити и на комерцијалне послове.
Иначе, на семинару је указано да поједини модели земаља у транзицији имају веома широко постављене дефиниције појма улагање и улагач које дају могућност страном улагачу да за „све и свашта“ тражи заштиту својих права пред међународном арбитражом. Истакнуто је да у тим споровима арбитражно веће заузима став од случаја до случаја и да је најчешће то у корист улагача.
Када је у питању дефиниција појма улагач, у Србији је прихваћена дефиниција којом се искључује тзв. „двојно држављанство“.
На семинару је такође скренута пажња да када је у питању улагач-правно лице, треба водити рачуна да то буде лице које има седиште на територији једне од страна уговорница као и да предузима ефективне пословне активности на територији те стране уговорнице како би се избегло да под одредбе заштите права страним улагачима која се даје одредбама Споразума доспеју и тзв. „треатy-схоппинг и „маил-боx цомпаниес“ које само фиктивно реализују одређене пословне активности.
У погледу експропријације у текст споразума који Србија користи као типски се уноси клаузула да она увек мора бити у јавном интересу, заснована на закону и извршена по процедури прописаној законом. Улагач, уколико буде извршена таква експриопријација, има право на камату по тржишној стопи која се обрачунава од дана када је експропријација извршена до дана плаћања. Приликом вредновања експроприсаног улагања одређује се тржишна вредност улагања на дан извршене експропријације. Јасмина Роскић је нарочито истакла да приликом преговарања билатералних Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања преговарачи из Републике Србије не прихватају уношење тзв. „кишобран клаузуле“ у текст, што је оцењено као добра одлука. Прихватањем кишобран клаузуле држава се доводи у позицију да своју обавезу из приватно-правног уговора мора испунити као своју међународну обавезу. Посебно позитивно оцењени су чланови који се односе на социјално одговорно понашање које је Република Србија унела у поједине текстове Споразума са одређеним земљама и који по заједничкој оцени учесника представљају добар пример на који начин се у национално законодавство и политику привлачења улагања могу уградити глобални циљеви УН. Коначно је констатовано да споразуми ове врсте представљају део опште инвестиционе политике земље и да они сами по себи не привлаче стране улагаче иако представљају позитиван сигнал у том правцу. Они су само део општег унапређења пословног амбијента једне земље у функцији привлачења страних улагања.
Учешћем на наведеном семинару представник Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је имао прилику да се упозна са међународним стандардима и искуствима других земаља у области преговарања и закључивања Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања. Посебно значајно било је сазнање о начину на који треба сузити обим заштите који се обезбеђује страним улагачима по основу одредби овог Споразума, а све у функцији избегавања инвестиционих спорова пред међународном арбитражом. У том смислу требало би припремити нови, ревидирани модел Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања Републике Србије.
Поред представника Републике Србије, наведеном семинару, у организацији УНЦТАД-а (УН Конференција о трговини и развоју) присуствовали су и представници других земаља у транзицији, као и земаља региона и то: земље домаћина (БиХ), Хрватске, Чешке, Словачке, Албаније, БЈР Македоније, Украјине, Руске Федерације, Јерменије, Белорусије, Џорџије, Киргизстана, Молдавије, Таџикистана, Турске, Туркменистана и Узбекистана. Поред представника Секретаријата УНЦТАД-а у раду наведеног семинара учествовали су и представници еминентних правних канцеларија које имају највише искуства у области заступања у поступцима решавања инвестиционих спорова пред међународном арбитражом, и то: Аллен&Оверy ЛЛП, Лондон; Кинг&Спалдинг ЛЛЦ, Лондон и Схеарман&Стерлинг ЛЛП, Лондон, представник регионалног Центра за међународне трговинске спорове из Каира, представник Међународног института за одрживи развој, као и представници Европске комисије и Високог комесара УН за људска права из Женеве.
