Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja za sporazume o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija prisustvovala je Seminaru za ekonomije u tranziciji koji se bavi novim trendovima u investicionoj politici, sa posebnim osvrtom na bilateralne sporazume o zaštiti investicija, a održan je od 1. do 4. oktobra 2013. godine u Sarajevu.
Tokom seminara predstavljeni su UN Globalni ciljevi održivog razvoja kao i veza između uspostavljenog pravnog okvira za realizaciju investicione politike zemalja u tranziciji i ciljeva održivog razvoja.
Jasmina Roskić je kao predstavnik Republike Srbije govorila o iskustvima ove zemlje u pregovaranju i zaključivanju bilateralnih sporazuma o zaštiti investicija. Predstavljajući tipski model Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja kao model za sve bilateralne pregovore Republike Srbije, Roskić je ukazala na određene elemente koji su, na osnovu iskustva stečenih tokom pregovora, unošeni u osnovni tekst modela navedenog Sporazuma. U tom smislu posebno je predstavljena definicija pojma „ulaganje“ koja je značajno revidirana u odnosu na osnovni tekst iz nacrta Sporazuma i kojom je pojam ulaganja značajno sužen u smislu da se zaštita prava stranih ulagača ne može proširiti i na komercijalne poslove.
Inače, na seminaru je ukazano da pojedini modeli zemalja u tranziciji imaju veoma široko postavljene definicije pojma ulaganje i ulagač koje daju mogućnost stranom ulagaču da za „sve i svašta“ traži zaštitu svojih prava pred međunarodnom arbitražom. Istaknuto je da u tim sporovima arbitražno veće zauzima stav od slučaja do slučaja i da je najčešće to u korist ulagača.
Kada je u pitanju definicija pojma ulagač, u Srbiji je prihvaćena definicija kojom se isključuje tzv. „dvojno državljanstvo“.
Na seminaru je takođe skrenuta pažnja da kada je u pitanju ulagač-pravno lice, treba voditi računa da to bude lice koje ima sedište na teritoriji jedne od strana ugovornica kao i da preduzima efektivne poslovne aktivnosti na teritoriji te strane ugovornice kako bi se izbeglo da pod odredbe zaštite prava stranim ulagačima koja se daje odredbama Sporazuma dospeju i tzv. „treaty-shopping i „mail-box companies“ koje samo fiktivno realizuju određene poslovne aktivnosti.
U pogledu eksproprijacije u tekst sporazuma koji Srbija koristi kao tipski se unosi klauzula da ona uvek mora biti u javnom interesu, zasnovana na zakonu i izvršena po proceduri propisanoj zakonom. Ulagač, ukoliko bude izvršena takva eksprioprijacija, ima pravo na kamatu po tržišnoj stopi koja se obračunava od dana kada je eksproprijacija izvršena do dana plaćanja. Prilikom vrednovanja eksproprisanog ulaganja određuje se tržišna vrednost ulaganja na dan izvršene eksproprijacije. Jasmina Roskić je naročito istakla da prilikom pregovaranja bilateralnih Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja pregovarači iz Republike Srbije ne prihvataju unošenje tzv. „kišobran klauzule“ u tekst, što je ocenjeno kao dobra odluka. Prihvatanjem kišobran klauzule država se dovodi u poziciju da svoju obavezu iz privatno-pravnog ugovora mora ispuniti kao svoju međunarodnu obavezu. Posebno pozitivno ocenjeni su članovi koji se odnose na socijalno odgovorno ponašanje koje je Republika Srbija unela u pojedine tekstove Sporazuma sa određenim zemljama i koji po zajedničkoj oceni učesnika predstavljaju dobar primer na koji način se u nacionalno zakonodavstvo i politiku privlačenja ulaganja mogu ugraditi globalni ciljevi UN. Konačno je konstatovano da sporazumi ove vrste predstavljaju deo opšte investicione politike zemlje i da oni sami po sebi ne privlače strane ulagače iako predstavljaju pozitivan signal u tom pravcu. Oni su samo deo opšteg unapređenja poslovnog ambijenta jedne zemlje u funkciji privlačenja stranih ulaganja.
Učešćem na navedenom seminaru predstavnik Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija je imao priliku da se upozna sa međunarodnim standardima i iskustvima drugih zemalja u oblasti pregovaranja i zaključivanja Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Posebno značajno bilo je saznanje o načinu na koji treba suziti obim zaštite koji se obezbeđuje stranim ulagačima po osnovu odredbi ovog Sporazuma, a sve u funkciji izbegavanja investicionih sporova pred međunarodnom arbitražom. U tom smislu trebalo bi pripremiti novi, revidirani model Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja Republike Srbije.
Pored predstavnika Republike Srbije, navedenom seminaru, u organizaciji UNCTAD-a (UN Konferencija o trgovini i razvoju) prisustvovali su i predstavnici drugih zemalja u tranziciji, kao i zemalja regiona i to: zemlje domaćina (BiH), Hrvatske, Češke, Slovačke, Albanije, BJR Makedonije, Ukrajine, Ruske Federacije, Jermenije, Belorusije, Džordžije, Kirgizstana, Moldavije, Tadžikistana, Turske, Turkmenistana i Uzbekistana. Pored predstavnika Sekretarijata UNCTAD-a u radu navedenog seminara učestvovali su i predstavnici eminentnih pravnih kancelarija koje imaju najviše iskustva u oblasti zastupanja u postupcima rešavanja investicionih sporova pred međunarodnom arbitražom, i to: Allen&Overy LLP, London; King&Spalding LLC, London i Shearman&Sterling LLP, London, predstavnik regionalnog Centra za međunarodne trgovinske sporove iz Kaira, predstavnik Međunarodnog instituta za održivi razvoj, kao i predstavnici Evropske komisije i Visokog komesara UN za ljudska prava iz Ženeve.
