Србија данас није ништа ни ближе ни даље од чланства у Светској трговинској организацији него што је била пре десетак дана, каже за празнични број „Дневника” Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Ситуација је на том плану непромењена јер се услови веома добро знају, а ми их још увек нисмо испунили. Преостало нам је да довршимо билатералне споразуме с Украјином и Бразилом, али и да јасно кажемо да ли смо спремни на то да прихватимо правила која важе за свих 159 земаља чланица СТО-а. Јер о тим правилима нема преговора, а она у првом реду подразумевају да нема рестрикција промета робе, односно увоза и извоза. За нас то значи да морамо изменити нека важећа законска решења. То је, међутим, најмањи проблем, јер је заправо кључно то питање да ли ми уопште желимо у СТО или не – објашњава министар Љајић.

Желимо ли?
– Теоретски – да јер не сме се сметнути с ума да ми ни у Европску унију не можемо да уђемо а да претходно нисмо постали део Светске трговинске организације. Нажалост, никакве дилеме о томе да постоје интересни лобији којима није у интересу наше чланство у СТО-у, као што има и економиста које плаћају исти ти лобији с циљем да „стручним анализама” минирају целу идеју. И води се кампања с циљем да се Србија задржи мимо света, у друштву земаља као што су Науру и Микронезија, које ни не преговарају о чланству у СТО-у. Таквих је држава свега 13, а неко је очито намерио да ми будемо јубиларна 14.

Где је у свему томе ГМО?

– Стављен у потпуно погрешан контекст. Дакле, уместо да аргументовано причамо о томе да ли хоћемо да будемо део најмултилатералније економске организације на свету, ми расправљамо о томе да ли Србија треба да омогући увоз ГМО-а или не. А то уопште није тема. Светска трговинска организација јасно каже да не могу постојати закони који ће забрањивати слободан проток људи, робе и услуга. Ми, пак, у нашем закону имамо одредбу која забрањује промет ГМО-а. И када се говори о потреби измене тог закона, нико од нас не тражи да омогућимо производњу ГМО-а. Та забрана остаје, шта год да се десило, и са СТО-ом и без њега. Као што можемо уведести и рестрикције за увоз ГМО-а да га учинимо малтене неисплативим, па стриктне контроле, процене ризика, сертификате… Али не може у закону да стоји забрана промета било ког производа!

Ако се на све те полемике стави тачка, да ли би Србија могла постати део СТО-а?

– До краја године! Наравно, ако на време урадимо све што је потребно, а реч је о измени свега три закона у по једном члану.

Грађани Србије се готово свакодневно суочавају са поскупљењима. Може ли се тај тренд зауставити?
-У овом тренутку имамо релативну стабилизацију тржишта. Ми смо доносили неке ad hoc мере, као што је социјална корпа, које су дале одређене резултате, можда чак и изнад наших очекивања. Такође је веома важно и што би ова година, када су у питању приноси пољопривредних култура, могла бити 30 посто боља од претходне, и у том случају сигурно нећемо имати такве ценовне шокове какве смо имали лане. Невоља је, међутим, у томе што наше тржиште већ дужи низ година пати од хроничног дефицита конкуренције. Оно што нама, дакле, системски треба јесте здрава и оштра конкуренција и међу произвођачима и међу трговцима. То је једини начин да имате и ценовну и сваку другу стабилност на тржишту.

Да ли се у вашем министарству правила нализа о томе како би се на кретање цена одразило евентуално фиксирање курса динара, о које се толико полемише у последње време?

-То је део шире монетарне политике, чије се последице не могу везивати само за кретање цена на тржишту. С друге стране наше је уверење да је тржиште једино место на ком би требало да се, на основу понуде и потражње, дефинишу цене. И са фиксним курсом и без њега. Али услов за то је, понављам, да имате здраву конкуренцију.

А има ли најава доласка великих трговинских ланаца?

-Водимо на ту тему интензивне разговоре. Осим Лидла, о чијем се доласку све већ зна, озбиљну заинтересованост је показао још један велики трговински ланац из Немачке, који већ испитује наше тржиште и тражи одговарајуће локације за своје објекте. Заинтересованост, дакле, неспорно постоји, али пошто се ипак ради тек о почетној фази, не би било коректно да у овом тренутку наводим о коме се ради. Такође смо у контактима са једним великим француским трговинским ланцем и у јулу очекујемо прву посету њиховог тима. Нама је долазак великих ланаца важан из два разлога: да појачају конкуренцију на домаћем тржишту, али и да нашим произвошачима, пре свега пољопривредних и прехрамбених производа, омогуће да преко њих лакше извозе своју робу у земље у којима ти ланци имају своје објекте.

Шта је коначно са Икеом?

-Све су прилике да ће они током маја саопштити своје конкретне планове. Извесно је – Икеа долази у Србију, а динамика зависи од њихових пословних планова, као и регулисања различитих дозвола које су им потребне за почетак посла у нашој земљи. Али оно што је најважније, потврђено нам је да ће Београд бити регионални центар Икее за тржишта Словеније, Хрватске, Румуније, наравно Србије, а у перспективи и других држава региона где се тај шведски гигант буде ширио.

Колико има истине у најавама да ће ускоро бити расписан нови тендер за Телеком због наводног великог интересовања потенцијалних купаца? И хоће ли бити дефинисана најнижа цена, испод које се неће ићи?

– Током разних посета привредних и политичких делегација Србији било је и оних који су се интересовали за статус Телекома, као и за његову перспективу. Али званичне понуде нису стигле, као што ни о неким другим детаљима за сада није било речи на седницама Владе Србије. Оно што је познато, и о чему је и сам министар Млађан Динкић у неколико наврата говорио, то је да стопроцентно власништво над Телекомом не може бити продато за мање од 2,5 милијарде евра. Међутим, још увек нема неког конкретног плана саме продаје или евентуалног уласка у стратешко партнерство јер нема ни конкретног купца ни конкретне понуде.