Srbija danas nije ništa ni bliže ni dalje od članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji nego što je bila pre desetak dana, kaže za praznični broj „Dnevnika” Rasim Ljajić, ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.

Situacija je na tom planu nepromenjena jer se uslovi veoma dobro znaju, a mi ih još uvek nismo ispunili. Preostalo nam je da dovršimo bilateralne sporazume s Ukrajinom i Brazilom, ali i da jasno kažemo da li smo spremni na to da prihvatimo pravila koja važe za svih 159 zemalja članica STO-a. Jer o tim pravilima nema pregovora, a ona u prvom redu podrazumevaju da nema restrikcija prometa robe, odnosno uvoza i izvoza. Za nas to znači da moramo izmeniti neka važeća zakonska rešenja. To je, međutim, najmanji problem, jer je zapravo ključno to pitanje da li mi uopšte želimo u STO ili ne – objašnjava ministar Ljajić.

Želimo li?
– Teoretski – da jer ne sme se smetnuti s uma da mi ni u Evropsku uniju ne možemo da uđemo a da prethodno nismo postali deo Svetske trgovinske organizacije. Nažalost, nikakve dileme o tome da postoje interesni lobiji kojima nije u interesu naše članstvo u STO-u, kao što ima i ekonomista koje plaćaju isti ti lobiji s ciljem da „stručnim analizama” miniraju celu ideju. I vodi se kampanja s ciljem da se Srbija zadrži mimo sveta, u društvu zemalja kao što su Nauru i Mikronezija, koje ni ne pregovaraju o članstvu u STO-u. Takvih je država svega 13, a neko je očito namerio da mi budemo jubilarna 14.

Gde je u svemu tome GMO?

– Stavljen u potpuno pogrešan kontekst. Dakle, umesto da argumentovano pričamo o tome da li hoćemo da budemo deo najmultilateralnije ekonomske organizacije na svetu, mi raspravljamo o tome da li Srbija treba da omogući uvoz GMO-a ili ne. A to uopšte nije tema. Svetska trgovinska organizacija jasno kaže da ne mogu postojati zakoni koji će zabranjivati slobodan protok ljudi, robe i usluga. Mi, pak, u našem zakonu imamo odredbu koja zabranjuje promet GMO-a. I kada se govori o potrebi izmene tog zakona, niko od nas ne traži da omogućimo proizvodnju GMO-a. Ta zabrana ostaje, šta god da se desilo, i sa STO-om i bez njega. Kao što možemo uvedesti i restrikcije za uvoz GMO-a da ga učinimo maltene neisplativim, pa striktne kontrole, procene rizika, sertifikate… Ali ne može u zakonu da stoji zabrana prometa bilo kog proizvoda!

Ako se na sve te polemike stavi tačka, da li bi Srbija mogla postati deo STO-a?

– Do kraja godine! Naravno, ako na vreme uradimo sve što je potrebno, a reč je o izmeni svega tri zakona u po jednom članu.

Građani Srbije se gotovo svakodnevno suočavaju sa poskupljenjima. Može li se taj trend zaustaviti?
-U ovom trenutku imamo relativnu stabilizaciju tržišta. Mi smo donosili neke ad hoc mere, kao što je socijalna korpa, koje su dale određene rezultate, možda čak i iznad naših očekivanja. Takođe je veoma važno i što bi ova godina, kada su u pitanju prinosi poljoprivrednih kultura, mogla biti 30 posto bolja od prethodne, i u tom slučaju sigurno nećemo imati takve cenovne šokove kakve smo imali lane. Nevolja je, međutim, u tome što naše tržište već duži niz godina pati od hroničnog deficita konkurencije. Ono što nama, dakle, sistemski treba jeste zdrava i oštra konkurencija i među proizvođačima i među trgovcima. To je jedini način da imate i cenovnu i svaku drugu stabilnost na tržištu.

Da li se u vašem ministarstvu pravila naliza o tome kako bi se na kretanje cena odrazilo eventualno fiksiranje kursa dinara, o koje se toliko polemiše u poslednje vreme?

-To je deo šire monetarne politike, čije se posledice ne mogu vezivati samo za kretanje cena na tržištu. S druge strane naše je uverenje da je tržište jedino mesto na kom bi trebalo da se, na osnovu ponude i potražnje, definišu cene. I sa fiksnim kursom i bez njega. Ali uslov za to je, ponavljam, da imate zdravu konkurenciju.

A ima li najava dolaska velikih trgovinskih lanaca?

-Vodimo na tu temu intenzivne razgovore. Osim Lidla, o čijem se dolasku sve već zna, ozbiljnu zainteresovanost je pokazao još jedan veliki trgovinski lanac iz Nemačke, koji već ispituje naše tržište i traži odgovarajuće lokacije za svoje objekte. Zainteresovanost, dakle, nesporno postoji, ali pošto se ipak radi tek o početnoj fazi, ne bi bilo korektno da u ovom trenutku navodim o kome se radi. Takođe smo u kontaktima sa jednim velikim francuskim trgovinskim lancem i u julu očekujemo prvu posetu njihovog tima. Nama je dolazak velikih lanaca važan iz dva razloga: da pojačaju konkurenciju na domaćem tržištu, ali i da našim proizvošačima, pre svega poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, omoguće da preko njih lakše izvoze svoju robu u zemlje u kojima ti lanci imaju svoje objekte.

Šta je konačno sa Ikeom?

-Sve su prilike da će oni tokom maja saopštiti svoje konkretne planove. Izvesno je – Ikea dolazi u Srbiju, a dinamika zavisi od njihovih poslovnih planova, kao i regulisanja različitih dozvola koje su im potrebne za početak posla u našoj zemlji. Ali ono što je najvažnije, potvrđeno nam je da će Beograd biti regionalni centar Ikee za tržišta Slovenije, Hrvatske, Rumunije, naravno Srbije, a u perspektivi i drugih država regiona gde se taj švedski gigant bude širio.

Koliko ima istine u najavama da će uskoro biti raspisan novi tender za Telekom zbog navodnog velikog interesovanja potencijalnih kupaca? I hoće li biti definisana najniža cena, ispod koje se neće ići?

– Tokom raznih poseta privrednih i političkih delegacija Srbiji bilo je i onih koji su se interesovali za status Telekoma, kao i za njegovu perspektivu. Ali zvanične ponude nisu stigle, kao što ni o nekim drugim detaljima za sada nije bilo reči na sednicama Vlade Srbije. Ono što je poznato, i o čemu je i sam ministar Mlađan Dinkić u nekoliko navrata govorio, to je da stoprocentno vlasništvo nad Telekomom ne može biti prodato za manje od 2,5 milijarde evra. Međutim, još uvek nema nekog konkretnog plana same prodaje ili eventualnog ulaska u strateško partnerstvo jer nema ni konkretnog kupca ni konkretne ponude.