Ове године су нови оператори најавили улазак у област фиксне телефоније у Србији. Заинтересовани су од Републичке агенције за електронске комуникације – Рател већ добили опсеге фиксних бројева и ускоро ће почети да пружају услуге крајњим корисницима. Очекујемо да се у наредном периоду створи много већа динамика на тржишту фиксне телефоније, каква у Србији није постојала протеклих деценија, истиче за Данас Стефан Лазаревић, државни секретар за телекомуникације у Министарству за унутрашњу и спољну трговину и телекомуникације.
Према његовим речима, од 1. децембра треба да ступи на снагу и систем преносивости фиксних бројева, односно могућности да корисници промене оператора и задрже фиксни број, слично као и у мобилној телефонији.
Који су још планови и приоритети нове владе у области телекомуникација у наредном периоду?
– Наши приоритети ће бити пре свега развој брзог интернета – бродбeнд, али и веће укључивање представника привреде у процес доношења стратешких докумената. Такође, идеја нам је да унапредимо електронско пословање, да помогнемо научној заједници и малим и средњим предузећима да лакше долазе до средстава из фондова ЕУ. Циљ нам је и успостављање функционалне електронске управе, а једна од идеја је да се сви нацрти закона објављују на порталу еУправа и коментари шаљу електронским путем.
Да ли је планирано да се неке агенције из ваше надлежности укину или спајају?
– План је да се Републичка агенција за поштанске услуге (РАПУС) и Републичка агенција за електронске комуникације (РАТЕЛ) споје у једну агенцију, што је пракса у ЕУ. Битно је да у овом процесу спајања агенција задржимо њихову независност, па ћемо ускоро формирати радну групу коју ће чинити представници обе агенције и која ће дефинисати најоптималнији модел њихове конвергенције, поштујући принцип независности регулаторних тела. У овом процесу ћемо обавити и консултације са представницима ЕУ делегације. Циљ је већа ефикасност, а могуће је да ће доћи и до смањења бирократије.
На вашем сајту је објављен позив за предлоге измена Закона о електронској трговини. Зашто се мења овај закон?
– Светски трендови указују на то да ће интернет економија расти темпом од осам одсто годишње у развијеним земљама, као и двоструко више на тржиштима у развоју, па су добродошле мере које ће унапредити електронско пословање. Зато је и Закон о електронској трговини стављен на рендген јавности, а суштинско унапређење еПословања се може очекивати након усвајања закона о платним услугама и изменама Закона о рачуноводству, чиме би се увео институт електронског новца и омогућили сервиси плаћања преко мобилног телефона и функционисање еФактура. Министарство финансија и привреде убрзано ради на овим законима и очекујем да ће до краја године бити усвојене све мере за унапређивање еПословања.
Кад смо код тога, када ће грађанима бити омогућено да плаћају преко интернета по систему ПаyПал?
– Последња информација коју сам добио од компаније PayPal јесте да је ово последња година без PayPal-a у Србији, тако да очекујем да ће бити следеће године доступан у Србији. Не постоји ниједан закон који кочи коришћење овог начина плаћања у Србији. Постоји група земаља међу којима су Црна Гора, Македонија, Грузија, Србија и још неке, које ће истовремено бити пуштене у систем PayPal-а и тек када све те земље буду спремне, ући ћемо у систем.
У земљама ЕУ су ограничене цене роминга у мобилној телефонији. Да ли се разматра тако нешто и у Србији?
– Ограничење цена мобилног телефонирања у ЕУ односи се само на роминг у оквиру држава чланица и уведено је са циљем стварања јединственог унутрашњег тржишта. ЕУ није ограничавала цене роминг које оператори из ЕУ наплаћују корисницима када напусте територију ЕУ. Код нас су, исто као у ЕУ, цене роминга домаћих оператора са иностраним формиране на слободном тржишту, по основу међусобних комерцијалних уговора. Расположени смо да са нашим операторима и регулаторним телом отворимо разговоре о ценама роминга и предложимо неке мере.
Претходна влада је неколико пута мењала рокове за завршетак процеса дигитализације телевизије. У којој је фази сада тај процес у Србији?
– У овом тренутку у Србији се дигитално емитује телевизијски сигнал са 15 локација иницијалне мреже. Емитовање се врши малим снагама и намењено је тестирању дистрибуционе мреже. У коначној мрежи емитовање ће се вршити са знатно већег броја локација, а искључивање првих зона покривања би се могло очекивати средином наредне године.
Када се очекује да ће бити завршен процес дигитализације, то јест да се потпуно угаси аналогни сигнал?
– Србија ће завршити процес дигитализације у току 2014. У овом тренутку недостаје пројекат мреже, што је први корак који морамо да урадимо и који ће нам омогућити да донесемо план преласка на дигиталну телевизију. Тим планом ће се детаљно дефинисати рок и транзиција преласка појединих зона.
Грађани неће моћи да гледају дигиталну ТВ без СТБ уређаја или посебних телевизора. Да ли нова влада размишља о субвенцијама када је реч о набавци тих уређаја?
– Влада Србије озбиљно разматра о помоћи економски угроженим породицама. Тренутак када СТБ треба набављати, без обзира што их тренутно има на тржишту, везан је за искључивање аналогног сигнала по регионима. С обзиром на то да цена ових уређаја опада са временом, треба их набављати непосредно пред прелазак на дигитално емитовање, а то значи средином следеће године. Треба нагласити да, док не буду обавештени, грађани не треба да размишљају о набавци ових уређаја.
