Ove godine su novi operatori najavili ulazak u oblast fiksne telefonije u Srbiji. Zainteresovani su od Republičke agencije za elektronske komunikacije – Ratel već dobili opsege fiksnih brojeva i uskoro će početi da pružaju usluge krajnjim korisnicima. Očekujemo da se u narednom periodu stvori mnogo veća dinamika na tržištu fiksne telefonije, kakva u Srbiji nije postojala proteklih decenija, ističe za Danas Stefan Lazarević, državni sekretar za telekomunikacije u Ministarstvu za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije.
Prema njegovim rečima, od 1. decembra treba da stupi na snagu i sistem prenosivosti fiksnih brojeva, odnosno mogućnosti da korisnici promene operatora i zadrže fiksni broj, slično kao i u mobilnoj telefoniji.
Koji su još planovi i prioriteti nove vlade u oblasti telekomunikacija u narednom periodu?
– Naši prioriteti će biti pre svega razvoj brzog interneta – brodbend, ali i veće uključivanje predstavnika privrede u proces donošenja strateških dokumenata. Takođe, ideja nam je da unapredimo elektronsko poslovanje, da pomognemo naučnoj zajednici i malim i srednjim preduzećima da lakše dolaze do sredstava iz fondova EU. Cilj nam je i uspostavljanje funkcionalne elektronske uprave, a jedna od ideja je da se svi nacrti zakona objavljuju na portalu eUprava i komentari šalju elektronskim putem.
Da li je planirano da se neke agencije iz vaše nadležnosti ukinu ili spajaju?
– Plan je da se Republička agencija za poštanske usluge (RAPUS) i Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) spoje u jednu agenciju, što je praksa u EU. Bitno je da u ovom procesu spajanja agencija zadržimo njihovu nezavisnost, pa ćemo uskoro formirati radnu grupu koju će činiti predstavnici obe agencije i koja će definisati najoptimalniji model njihove konvergencije, poštujući princip nezavisnosti regulatornih tela. U ovom procesu ćemo obaviti i konsultacije sa predstavnicima EU delegacije. Cilj je veća efikasnost, a moguće je da će doći i do smanjenja birokratije.
Na vašem sajtu je objavljen poziv za predloge izmena Zakona o elektronskoj trgovini. Zašto se menja ovaj zakon?
– Svetski trendovi ukazuju na to da će internet ekonomija rasti tempom od osam odsto godišnje u razvijenim zemljama, kao i dvostruko više na tržištima u razvoju, pa su dobrodošle mere koje će unaprediti elektronsko poslovanje. Zato je i Zakon o elektronskoj trgovini stavljen na rendgen javnosti, a suštinsko unapređenje ePoslovanja se može očekivati nakon usvajanja zakona o platnim uslugama i izmenama Zakona o računovodstvu, čime bi se uveo institut elektronskog novca i omogućili servisi plaćanja preko mobilnog telefona i funkcionisanje eFaktura. Ministarstvo finansija i privrede ubrzano radi na ovim zakonima i očekujem da će do kraja godine biti usvojene sve mere za unapređivanje ePoslovanja.
Kad smo kod toga, kada će građanima biti omogućeno da plaćaju preko interneta po sistemu PayPal?
– Poslednja informacija koju sam dobio od kompanije PayPal jeste da je ovo poslednja godina bez PayPal-a u Srbiji, tako da očekujem da će biti sledeće godine dostupan u Srbiji. Ne postoji nijedan zakon koji koči korišćenje ovog načina plaćanja u Srbiji. Postoji grupa zemalja među kojima su Crna Gora, Makedonija, Gruzija, Srbija i još neke, koje će istovremeno biti puštene u sistem PayPal-a i tek kada sve te zemlje budu spremne, ući ćemo u sistem.
U zemljama EU su ograničene cene rominga u mobilnoj telefoniji. Da li se razmatra tako nešto i u Srbiji?
– Ograničenje cena mobilnog telefoniranja u EU odnosi se samo na roming u okviru država članica i uvedeno je sa ciljem stvaranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. EU nije ograničavala cene roming koje operatori iz EU naplaćuju korisnicima kada napuste teritoriju EU. Kod nas su, isto kao u EU, cene rominga domaćih operatora sa inostranim formirane na slobodnom tržištu, po osnovu međusobnih komercijalnih ugovora. Raspoloženi smo da sa našim operatorima i regulatornim telom otvorimo razgovore o cenama rominga i predložimo neke mere.
Prethodna vlada je nekoliko puta menjala rokove za završetak procesa digitalizacije televizije. U kojoj je fazi sada taj proces u Srbiji?
– U ovom trenutku u Srbiji se digitalno emituje televizijski signal sa 15 lokacija inicijalne mreže. Emitovanje se vrši malim snagama i namenjeno je testiranju distribucione mreže. U konačnoj mreži emitovanje će se vršiti sa znatno većeg broja lokacija, a isključivanje prvih zona pokrivanja bi se moglo očekivati sredinom naredne godine.
Kada se očekuje da će biti završen proces digitalizacije, to jest da se potpuno ugasi analogni signal?
– Srbija će završiti proces digitalizacije u toku 2014. U ovom trenutku nedostaje projekat mreže, što je prvi korak koji moramo da uradimo i koji će nam omogućiti da donesemo plan prelaska na digitalnu televiziju. Tim planom će se detaljno definisati rok i tranzicija prelaska pojedinih zona.
Građani neće moći da gledaju digitalnu TV bez STB uređaja ili posebnih televizora. Da li nova vlada razmišlja o subvencijama kada je reč o nabavci tih uređaja?
– Vlada Srbije ozbiljno razmatra o pomoći ekonomski ugroženim porodicama. Trenutak kada STB treba nabavljati, bez obzira što ih trenutno ima na tržištu, vezan je za isključivanje analognog signala po regionima. S obzirom na to da cena ovih uređaja opada sa vremenom, treba ih nabavljati neposredno pred prelazak na digitalno emitovanje, a to znači sredinom sledeće godine. Treba naglasiti da, dok ne budu obavešteni, građani ne treba da razmišljaju o nabavci ovih uređaja.
