Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић оценио је да је сарадње на Западном Балкану у пракси све мање због глобалних дешавања и трговинских ратова међу великима, али и зато што се у региону Западног Балкана више понашамо као конкуренти него као партнери.
„У прилог томе говоре нецаринске баријере и таксе које обесмишљавају сваки вид регионалне сарадње“, изјавио је Љајић на отварању 15. Међународног сајма привреде у Тешњу.
Министар је указао на пример сарадње нордијских земаља које су после Другог светског рата схватиле да појединачно не могу да направе неки озбиљнији резултат, након чега је уследила дубља економска интеграција, да би данас све те земље које скупа имају око 25 милиона људи биле међу првих 10 у свету по квалитету живота и животном стандарду.
Министар је рекао да бројни лоши економски параметри упућују на нужност регионалне сарадње на Западном Балкану.
По стању инфраструктуре регион је, како је рекао Љајић, 50 одсто испод просека ЕУ и истакао да ће нам бити потребне 33 године да са овим нивоом улагања стигнемо просечан ниво капиталних објеката ЕУ.
Министар је подсетио и да је удео извоза у БДП-у земаља Западног Балкана 28 одсто, док, поређења ради, једна Словачка има удео од 88 одсто, Словенија и Мађарска 81 одсто, док је у Бугарској тај проценат 51 одсто и додао да је за сваку земљу мању од 10 милиона људи неопходно да учешће извоза у БДП-у буде изнад 50 одсто да би дошло до осетнијег раста животног стандарда становништва.
Значајно су мања издвајања региона за истраживање и развој, од 6 до 48 евра по глави становника у односу на ЕУ која за ову сврху, како је навео, опредељује 618 евра.
Он је скренуо пажњу и на врло ниска унутаррегионална улагања на Западном Балкану која су пет посто од свих укупних страних инвестиција.
„Ми причамо о регионалној сарадњи, а осим трговине та сарадња се заправо на другим основама и не одвија, а и трговину прати прегршт проблема“, рекао је Љајић.
Он је указао на три практичне ствари које треба урадити да би се регионална сарадња поспешила.
Прва је, како је објаснио, постојање политичке воље за уклањање свих баријера и стварање заједничког економског простора.
Друго, Љајић је истакао да је неопходно унапредити инфраструктуру на граничним прелазима, као и ускладити радно време инспекцијских служби на граничним прелазима и додао да за отклањање неких од ових проблема нису потребна велика финансијска средства.
„ До пре годину дана смо са Босном имали 13 ванцаринских баријера. За два месеца смо са Шаровићем решили девет баријера да нисмо морали да мењамо ни један пропис, ни динар да уложимо“, рекао је он.
Трећи највећи изазов ће, како је нагласио, бити хватање корака са четвртом индустријском револуцијом, што подразумева изградњу широкопојасне инфраструктуре у региону како би се створило заједничко дигитално тржиште.
„Без тога, јаз са развијеним земљама Европе биће још и већи него што је тренутно“, закључио је Љајић.
Отварању сајма је присуствовао и председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и министар у Влади Северне Македоније Зоран Шапурић.
Међународни сајам привреде у Тешњу је ове године окупио 300 излагача из региона и земаља ЕУ.