Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić ocenio je da je saradnje na Zapadnom Balkanu u praksi sve manje zbog globalnih dešavanja i trgovinskih ratova među velikima, ali i zato što se u regionu Zapadnog Balkana više ponašamo kao konkurenti nego kao partneri.
„U prilog tome govore necarinske barijere i takse koje obesmišljavaju svaki vid regionalne saradnje“, izjavio je Ljajić na otvaranju 15. Međunarodnog sajma privrede u Tešnju.
Ministar je ukazao na primer saradnje nordijskih zemalja koje su posle Drugog svetskog rata shvatile da pojedinačno ne mogu da naprave neki ozbiljniji rezultat, nakon čega je usledila dublja ekonomska integracija, da bi danas sve te zemlje koje skupa imaju oko 25 miliona ljudi bile među prvih 10 u svetu po kvalitetu života i životnom standardu.
Ministar je rekao da brojni loši ekonomski parametri upućuju na nužnost regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
Po stanju infrastrukture region je, kako je rekao Ljajić, 50 odsto ispod proseka EU i istakao da će nam biti potrebne 33 godine da sa ovim nivoom ulaganja stignemo prosečan nivo kapitalnih objekata EU.
Ministar je podsetio i da je udeo izvoza u BDP-u zemalja Zapadnog Balkana 28 odsto, dok, poređenja radi, jedna Slovačka ima udeo od 88 odsto, Slovenija i Mađarska 81 odsto, dok je u Bugarskoj taj procenat 51 odsto i dodao da je za svaku zemlju manju od 10 miliona ljudi neophodno da učešće izvoza u BDP-u bude iznad 50 odsto da bi došlo do osetnijeg rasta životnog standarda stanovništva.
Značajno su manja izdvajanja regiona za istraživanje i razvoj, od 6 do 48 evra po glavi stanovnika u odnosu na EU koja za ovu svrhu, kako je naveo, opredeljuje 618 evra.
On je skrenuo pažnju i na vrlo niska unutarregionalna ulaganja na Zapadnom Balkanu koja su pet posto od svih ukupnih stranih investicija.
„Mi pričamo o regionalnoj saradnji, a osim trgovine ta saradnja se zapravo na drugim osnovama i ne odvija, a i trgovinu prati pregršt problema“, rekao je Ljajić.
On je ukazao na tri praktične stvari koje treba uraditi da bi se regionalna saradnja pospešila.
Prva je, kako je objasnio, postojanje političke volje za uklanjanje svih barijera i stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora.
Drugo, Ljajić je istakao da je neophodno unaprediti infrastrukturu na graničnim prelazima, kao i uskladiti radno vreme inspekcijskih službi na graničnim prelazima i dodao da za otklanjanje nekih od ovih problema nisu potrebna velika finansijska sredstva.
„ Do pre godinu dana smo sa Bosnom imali 13 vancarinskih barijera. Za dva meseca smo sa Šarovićem rešili devet barijera da nismo morali da menjamo ni jedan propis, ni dinar da uložimo“, rekao je on.
Treći najveći izazov će, kako je naglasio, biti hvatanje koraka sa četvrtom industrijskom revolucijom, što podrazumeva izgradnju širokopojasne infrastrukture u regionu kako bi se stvorilo zajedničko digitalno tržište.
„Bez toga, jaz sa razvijenim zemljama Evrope biće još i veći nego što je trenutno“, zaključio je Ljajić.
Otvaranju sajma je prisustvovao i predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić i ministar u Vladi Severne Makedonije Zoran Šapurić.
Međunarodni sajam privrede u Tešnju je ove godine okupio 300 izlagača iz regiona i zemalja EU.
