Љајић: Aкција са ваучерима дала одличне резултате

Акција поделе ваучера даје одличне резултате, са сигурношћу можемо да кажемо да ће ове године дати свој пун ефекат јер је до сада подељено више од половине, близу 27 хиљада ваучера, изјавио је у интервју Данасу потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Он је подсетио да је министарство у овој години издвојило 230 милиона динара, што је довољно за 46 хиљада ваучера, како би ова акција, која траје до 15. октобра, дала свој пун ефекат.

Из буџета је, како је истакао, ове године опредељено преко милијарду динара за подстицаје развоја туризма у Србији. Највише новца је дато на субвенције за туристичку инфраструктуру, 640 милиона динара, затим 230 милиона за ваучере, 120 милиона на субвенције агенцијама за организовани долазак страних гостију и 110 милиона динара за промоцију туристичких производа и манифестација.

Какви су прошлогодишњи резултати и има ли Министарство у плану да на неки начин прошири ту акцију, на неке друге категорије становништва или да евентуално новчани износ буде већи?

Акција поделе ваучера, која је прошле године трајала свега три и по месеца, током којих је подељено 14 хиљада ваучера, дала је одличне резултате.
У прилог томе најбоље говори податак да је 2015. године, први пут после осам година у низу, остварен раст броја домаћих туриста за 12 одсто, па смо имали око 1,3 милиона домаћих гостију. Исти тренд је, такође захваљујући овој акцији, настављен и у прва четири месеца ове године када је број домаћих туриста порастао за 14 одсто у односу на исти период прошле године.
Подсетићу да смо и ове године проширили списак корисника ваучера на девизне пензионере, пољопривреднике који имају регистрована пољопривредна газдинства, ратне војне инвалиде и цивилне инвалиде рата.
У овом тренутку је незахвално говорити о износима јер се средства за туризам усклађују са осталим давањима и могућностима у буџету. Битно је да по први пут туризам добија важно место на економској агенди Србије и да је препознат као привредна грана која може да допринесе економском опоравку земље.

Акција се односи на домаће туристе, како Србија да привуче странце?

Србија последњих година бележи пораст броја страних гостију, али такав тренд је, морамо бити искрени, више резултат инерције него организованог наступа државе.
Да бисмо на дужи рок обезбедили константно већи прилив гостију из иностранства, потребно је да странци Србију почну да перципирају као туристичку дестинацију. Морамо да сагледамо реалне могућности у погледу туристичких дестинација које ће Србију позиционирати на туристичкој мапи Европе, искористимо их у пуном капацитету и, што је подједнако важно, кренемо у свеобухватнију маркетиншку промоцију Србије као туристичке дестинације.
То „ребрендирање“ не може да се спроведе преко ноћи, оно захтева много више улагања у туристичку промоцију земље, а Србија по овом основу тренутно издваја неупоредиво мање новца него друге земље.
На пример, буџет Туристичке организације Србије за промоције ове године није ни пуна три милиона евра, док је Хрватска за исту намену издвојила скоро три пута више.
Други важан предуслов за повећање страних гостију је изградња адекватне путне инфраструктуре, што значи завршетак Коридора 10 и 11, да се у потпуности искористе капацитети свих аеродрома у Србији као што су Поникве, Лађевци, нишки, долазак што већег броја лоу кост компанија и даље подизање капацицета и садржаја на Београдском аеродрому.

Ваша недавна изјава да туристичке агенције које се баве рецептивним туризмом нису довољно озбиљно схватиле субвенције које им је омогућило Министарство и да ће због тога средства бити враћена у буџет погодила су неке туристичке раднике. Они сматрају да је сезона тек почела и да не могу тек тако брзо да испуне све услове. Хоће ли те субвенције, ипак, остати?

Уредба коју смо донели на почетку године остаје и даље на снази, тако да ће субвенције добити све агенције које приложе исправну и комплетну документацију до 20. новембра.
Имајући у виду да агенције годинама траже субвенције за подстицај долазака страних гостију, да смо им ове године први пут изашли у сусрет и то тако што смо уважили све њихове конструктивне предлоге, искрено сам се надао да ће већ бити доста заинтересованих, поготово што смо за ову намену издвојили милион евра.
Ми нисмо доносили ову уредбу да би средства враћали у буџет, већ да би стимулисали агенције да доводе што већи број страних туриста у земљу како би био остварен раст туристичког промета, а то је интерес свих нас.
После моје изјаве јавиле су се агенције које су поднеле захтеве да користе ова средства, ми ћемо анализирати све пристигле захтеве и видећемо да ли је документација потпуна.

Колико се улагало у туризам од када сте на месту министра, на шта се полагало највише пажње и средстава?

Прошле године је за подстицаје развоја туризма у Србији издвојено око 650 милиона динара од чега су финансирана 64 пројекта за туристичку инфраструктуру, а ове преко милијарду динара, јер је опредељено више новца за ваучере, за субвенције за туристичку инфраструктуру, а први пут смо издвојили средства агенцијама за организовани долазак страних гостију и то 120 милиона динара.
Већа издвајања за туризам показују колики значај је влада дала овом сектору упркос мерама штедње и фискалној консолидацији.
С обзиром да су поједини бивши министри туризам третирали само као непотребни издатак, да за ову грану нису издвајали готово ни динара, било је потребно кренути у обнову и изградњу туристичке инфраструктуре широм Србије, подржати бројне манифестације и фестивале који су стекли и међународну репутацију, али и подстакнути раст броја домаћих гостију који је последњих година био у паду. Управо су то кључне ствари за које опредељујемо средства од када сам на челу овог ресора, што је потребно наставити и у наредном периоду.

Свака регија у Србији је лепа и посебна, па опет постоје поједине дестинације у које се више улаже, у неке друге много мање. Како Министарство може да помогне да и неке друге дестинације, осим Копаоника и Златибора, у последње време и Старе планине, испливају на површину?

Национални савет за развој туризма је усвојио Стратегију развоја туризма 2016-2025.године у којој су дефинисани сви туристички потенцијали земље.
Србија практично има неколико туристичких дестинација које су саме по себи туристички бренд и ту су поред Копаоника и Златибора, које сте и сами споменули, Београд као главна туристичка дестинација за иностране туристе где долази 51 одсто од укупног броја страних гостију, затим Нови Сад који постаје друга значајна цитy бреак дестинација, Врњачка бања коју посети око 40 одсто свих туриста који долазе у бање.
Међутим, постоји и низ дестинација које имају значајне шансе за повећање туристичког промета, а то су бање које тренутно имају углавном само локални значај, затим Стара планина, Голија, подручје Бајине Баште које тек треба да се изграде као туристичке дестинације.
Обавеза државе је да изгради инфраструктуру, али је потребно и да једном расчистимо са тим да држава више неће градити хотеле, већ да то мора радити приватни сектор. Посао државе је да обезбеди комплетну инфраструктуру, почев од путне, преко комуналне до туристичке, а приватни сектор у томе треба да види своју шансу и самим тим ствара нову вредност у туризму.

Хотелијери, угоститељи, власници приватних бања се жале да држава протежира поједине бање, сматрају их нелојалном конкуренцијом. Приватизација бања је стари проблем. Има ли назнака да ће се то решити?

Бање су, поред Дунава, важан туристички производ који смо апострофирали и у Стратегији развоја туризма за период 2016 – 2025. године, а који је до сада био неискоришћен.
За разлику од многих земаља које су направиле бум у бањском туризму, попут Словеније и Мађарске, наш домет у овом сегменту је остао мртав.
Тренутно стање у бањама јер у потпуној супротности са традицијом јер Србија бележи дугу традицију бањског туризма и пружања медицинских третмана рехабилитације која је стара преко 150 година. Бање су биле први препознатљив туристички производ са дефинисаним пакетом услуга на овим просторима. Већ у првој половини 20. века неке од њих су постале веома значајни монденски центри, на пример Врњачка бања 1935.године бележи шест пута више гостију од Рогашке Слатине.
Србија дакле има развијену тзв. „културу бањања“, али и одлично обучено здравствено особље. Процењује се да у Србији има око 300 минералних извора, 36 бања, а званични статус бање су добиле њих 24.
Природни ресурси којима располажу ове бање су такође импресивни и неискоришћени. Врањска бања има најтоплију воду у Европи, Сијаринска бања једини гејзир у континенталној Европи, а бања Русанда слано језеро.
Упркос свим овим чињеницама, у већину бањских места није улагано око три деценије, постојећи Закон о бањама је донет 1992. године, а окосница развоја туризма у бањама нису хотели већ специјалне болнице које имају изразито негативан став по питању њихове приватизације.
Услов да би се бање развиле јесте решавање имовинско правних односа, посебно са ПИО фондом који полаже право на већину бања.
Друго, потребно је да се уђе у процес приватизације бања, односно јавно-приватна партнерства како би се отворила врата за сарадњу приватног капитала и државе. Треће, да се јасно дефинишу и одвоје здравствени од велнес односно спа туризма.
О свему овоме сам недавно разговарао са својим словеначким колегом, министром привредног развоја и технологије Здравком Почивалшеком и сада у Словенију шаљемо једну експертску делегацију која ће узети у обзир сва словеначка искуства у развоју бањског туризма. Словенија ће нам пружити сву потребну подршку на овом путу и ова земља може да буде одличан пример Србији како да развија свој бањски туризам.

У неколико наврата се писало, између осталих и ми, о проблему који има Атомска бања Горња Трепча, специјализована за оболеле од мултипле склерозе. Испоставља се да наш РФЗО не жели са овом бањом да потпише уговор, тако да болесници из Србије морају да плаћају пуну цену (700 – 800 евра), док се грађани Русије, БиХ, Републике Српске, Словеније лече и одмарају у овој бањи о трошку својих држава. Може ли оболелилма од МС-а у Србији да се то омогући. Можете ли Ви на то да утичете?

Знам за тај проблем, у сарадњи са РФЗО, Министарством здравља и Институтом за јавно здравље Батут тражимо решење, мада то није ни лако ни једноставно.

Има ли Министарство планова за убудуће по питању туризма?

Стратегијом развоја туризма од 2016 – 2025. године постављени су јасни циљеви којима смо планирали раст долазака и ноћења од по 12 посто годишње у наредних десет година.
Предвиђено је да директни удео туризма у БДП-у са 2,2 одсто порасте на 5, 1 одсто у 2020. години, односно 7,5 одсто у 2025. години.
Укупно учешће туризма са повезаним делатностима у БДП-у које је у 2015.години износило шест одсто, у наредној деценији би требало да порасте дупло.
Предвиђено је повећање укупног броја запослених у туризму са постојећих 87 хиљада на 136 хиљада до 2025.године.
У плану је наставак субвенционисања туристичке инфраструктуре јер је уз изградњу путне, туристичка инфраструктура главни предуслов за развој дестинација.
Радићемо на формирању регионалних туристичких производа како бисмо привукли туристе из удаљених дестинација као што су Кина и Јапан, који су тренутно једна од највећих емитивних тржишта на свету.
Истовремено, морамо радити и на промени структуре гостију јер од десет земаља из којих нам долази највећи број гостију, пет је из бивше СФРЈ, те је стога потребно повећати број туриста из удаљених земаља.
Морамо да радимо више на ребрендирању Србије и њеном позиционирању као важне туристичке дестинације.


Да ли остајете на месту министра трговине и туризма?

Важније од тога да ли ћу остати на месту министра туризма је да се обезбеди раст туристичког промета, а остао или не остао, све ово што сам навео ће морати да се уради ако мислимо да направимо озбиљније резултате у туризму.