Akcija podele vaučera daje odlične rezultate, sa sigurnošću možemo da kažemo da će ove godine dati svoj pun efekat jer je do sada podeljeno više od polovine, blizu 27 hiljada vaučera, izjavio je u intervju Danasu potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

On je podsetio da je ministarstvo u ovoj godini izdvojilo 230 miliona dinara, što je dovoljno za 46 hiljada vaučera, kako bi ova akcija, koja traje do 15. oktobra, dala svoj pun efekat.

Iz budžeta je, kako je istakao, ove godine opredeljeno preko milijardu dinara za podsticaje razvoja turizma u Srbiji. Najviše novca je dato na subvencije za turističku infrastrukturu, 640 miliona dinara, zatim 230 miliona za vaučere, 120 miliona na subvencije agencijama za organizovani dolazak stranih gostiju i 110 miliona dinara za promociju turističkih proizvoda i manifestacija.

Kakvi su prošlogodišnji rezultati i ima li Ministarstvo u planu da na neki način proširi tu akciju, na neke druge kategorije stanovništva ili da eventualno novčani iznos bude veći?

Akcija podele vaučera, koja je prošle godine trajala svega tri i po meseca, tokom kojih je podeljeno 14 hiljada vaučera, dala je odlične rezultate.
U prilog tome najbolje govori podatak da je 2015. godine, prvi put posle osam godina u nizu, ostvaren rast broja domaćih turista za 12 odsto, pa smo imali oko 1,3 miliona domaćih gostiju. Isti trend je, takođe zahvaljujući ovoj akciji, nastavljen i u prva četiri meseca ove godine kada je broj domaćih turista porastao za 14 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Podsetiću da smo i ove godine proširili spisak korisnika vaučera na devizne penzionere, poljoprivrednike koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ratne vojne invalide i civilne invalide rata.
U ovom trenutku je nezahvalno govoriti o iznosima jer se sredstva za turizam usklađuju sa ostalim davanjima i mogućnostima u budžetu. Bitno je da po prvi put turizam dobija važno mesto na ekonomskoj agendi Srbije i da je prepoznat kao privredna grana koja može da doprinese ekonomskom oporavku zemlje.

Akcija se odnosi na domaće turiste, kako Srbija da privuče strance?

Srbija poslednjih godina beleži porast broja stranih gostiju, ali takav trend je, moramo biti iskreni, više rezultat inercije nego organizovanog nastupa države.
Da bismo na duži rok obezbedili konstantno veći priliv gostiju iz inostranstva, potrebno je da stranci Srbiju počnu da percipiraju kao turističku destinaciju. Moramo da sagledamo realne mogućnosti u pogledu turističkih destinacija koje će Srbiju pozicionirati na turističkoj mapi Evrope, iskoristimo ih u punom kapacitetu i, što je podjednako važno, krenemo u sveobuhvatniju marketinšku promociju Srbije kao turističke destinacije.
To „rebrendiranje“ ne može da se sprovede preko noći, ono zahteva mnogo više ulaganja u turističku promociju zemlje, a Srbija po ovom osnovu trenutno izdvaja neuporedivo manje novca nego druge zemlje.
Na primer, budžet Turističke organizacije Srbije za promocije ove godine nije ni puna tri miliona evra, dok je Hrvatska za istu namenu izdvojila skoro tri puta više.
Drugi važan preduslov za povećanje stranih gostiju je izgradnja adekvatne putne infrastrukture, što znači završetak Koridora 10 i 11, da se u potpunosti iskoriste kapaciteti svih aerodroma u Srbiji kao što su Ponikve, Lađevci, niški, dolazak što većeg broja lou kost kompanija i dalje podizanje kapaciceta i sadržaja na Beogradskom aerodromu.

Vaša nedavna izjava da turističke agencije koje se bave receptivnim turizmom nisu dovoljno ozbiljno shvatile subvencije koje im je omogućilo Ministarstvo i da će zbog toga sredstva biti vraćena u budžet pogodila su neke turističke radnike. Oni smatraju da je sezona tek počela i da ne mogu tek tako brzo da ispune sve uslove. Hoće li te subvencije, ipak, ostati?

Uredba koju smo doneli na početku godine ostaje i dalje na snazi, tako da će subvencije dobiti sve agencije koje prilože ispravnu i kompletnu dokumentaciju do 20. novembra.
Imajući u vidu da agencije godinama traže subvencije za podsticaj dolazaka stranih gostiju, da smo im ove godine prvi put izašli u susret i to tako što smo uvažili sve njihove konstruktivne predloge, iskreno sam se nadao da će već biti dosta zainteresovanih, pogotovo što smo za ovu namenu izdvojili milion evra.
Mi nismo donosili ovu uredbu da bi sredstva vraćali u budžet, već da bi stimulisali agencije da dovode što veći broj stranih turista u zemlju kako bi bio ostvaren rast turističkog prometa, a to je interes svih nas.
Posle moje izjave javile su se agencije koje su podnele zahteve da koriste ova sredstva, mi ćemo analizirati sve pristigle zahteve i videćemo da li je dokumentacija potpuna.

Koliko se ulagalo u turizam od kada ste na mestu ministra, na šta se polagalo najviše pažnje i sredstava?

Prošle godine je za podsticaje razvoja turizma u Srbiji izdvojeno oko 650 miliona dinara od čega su finansirana 64 projekta za turističku infrastrukturu, a ove preko milijardu dinara, jer je opredeljeno više novca za vaučere, za subvencije za turističku infrastrukturu, a prvi put smo izdvojili sredstva agencijama za organizovani dolazak stranih gostiju i to 120 miliona dinara.
Veća izdvajanja za turizam pokazuju koliki značaj je vlada dala ovom sektoru uprkos merama štednje i fiskalnoj konsolidaciji.
S obzirom da su pojedini bivši ministri turizam tretirali samo kao nepotrebni izdatak, da za ovu granu nisu izdvajali gotovo ni dinara, bilo je potrebno krenuti u obnovu i izgradnju turističke infrastrukture širom Srbije, podržati brojne manifestacije i festivale koji su stekli i međunarodnu reputaciju, ali i podstaknuti rast broja domaćih gostiju koji je poslednjih godina bio u padu. Upravo su to ključne stvari za koje opredeljujemo sredstva od kada sam na čelu ovog resora, što je potrebno nastaviti i u narednom periodu.

Svaka regija u Srbiji je lepa i posebna, pa opet postoje pojedine destinacije u koje se više ulaže, u neke druge mnogo manje. Kako Ministarstvo može da pomogne da i neke druge destinacije, osim Kopaonika i Zlatibora, u poslednje vreme i Stare planine, isplivaju na površinu?

Nacionalni savet za razvoj turizma je usvojio Strategiju razvoja turizma 2016-2025.godine u kojoj su definisani svi turistički potencijali zemlje.
Srbija praktično ima nekoliko turističkih destinacija koje su same po sebi turistički brend i tu su pored Kopaonika i Zlatibora, koje ste i sami spomenuli, Beograd kao glavna turistička destinacija za inostrane turiste gde dolazi 51 odsto od ukupnog broja stranih gostiju, zatim Novi Sad koji postaje druga značajna city break destinacija, Vrnjačka banja koju poseti oko 40 odsto svih turista koji dolaze u banje.
Međutim, postoji i niz destinacija koje imaju značajne šanse za povećanje turističkog prometa, a to su banje koje trenutno imaju uglavnom samo lokalni značaj, zatim Stara planina, Golija, područje Bajine Bašte koje tek treba da se izgrade kao turističke destinacije.
Obaveza države je da izgradi infrastrukturu, ali je potrebno i da jednom rasčistimo sa tim da država više neće graditi hotele, već da to mora raditi privatni sektor. Posao države je da obezbedi kompletnu infrastrukturu, počev od putne, preko komunalne do turističke, a privatni sektor u tome treba da vidi svoju šansu i samim tim stvara novu vrednost u turizmu.

Hotelijeri, ugostitelji, vlasnici privatnih banja se žale da država protežira pojedine banje, smatraju ih nelojalnom konkurencijom. Privatizacija banja je stari problem. Ima li naznaka da će se to rešiti?

Banje su, pored Dunava, važan turistički proizvod koji smo apostrofirali i u Strategiji razvoja turizma za period 2016 – 2025. godine, a koji je do sada bio neiskorišćen.
Za razliku od mnogih zemalja koje su napravile bum u banjskom turizmu, poput Slovenije i Mađarske, naš domet u ovom segmentu je ostao mrtav.
Trenutno stanje u banjama jer u potpunoj suprotnosti sa tradicijom jer Srbija beleži dugu tradiciju banjskog turizma i pružanja medicinskih tretmana rehabilitacije koja je stara preko 150 godina. Banje su bile prvi prepoznatljiv turistički proizvod sa definisanim paketom usluga na ovim prostorima. Već u prvoj polovini 20. veka neke od njih su postale veoma značajni mondenski centri, na primer Vrnjačka banja 1935.godine beleži šest puta više gostiju od Rogaške Slatine.
Srbija dakle ima razvijenu tzv. „kulturu banjanja“, ali i odlično obučeno zdravstveno osoblje. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300 mineralnih izvora, 36 banja, a zvanični status banje su dobile njih 24.
Prirodni resursi kojima raspolažu ove banje su takođe impresivni i neiskorišćeni. Vranjska banja ima najtopliju vodu u Evropi, Sijarinska banja jedini gejzir u kontinentalnoj Evropi, a banja Rusanda slano jezero.
Uprkos svim ovim činjenicama, u većinu banjskih mesta nije ulagano oko tri decenije, postojeći Zakon o banjama je donet 1992. godine, a okosnica razvoja turizma u banjama nisu hoteli već specijalne bolnice koje imaju izrazito negativan stav po pitanju njihove privatizacije.
Uslov da bi se banje razvile jeste rešavanje imovinsko pravnih odnosa, posebno sa PIO fondom koji polaže pravo na većinu banja.
Drugo, potrebno je da se uđe u proces privatizacije banja, odnosno javno-privatna partnerstva kako bi se otvorila vrata za saradnju privatnog kapitala i države. Treće, da se jasno definišu i odvoje zdravstveni od velnes odnosno spa turizma.
O svemu ovome sam nedavno razgovarao sa svojim slovenačkim kolegom, ministrom privrednog razvoja i tehnologije Zdravkom Počivalšekom i sada u Sloveniju šaljemo jednu ekspertsku delegaciju koja će uzeti u obzir sva slovenačka iskustva u razvoju banjskog turizma. Slovenija će nam pružiti svu potrebnu podršku na ovom putu i ova zemlja može da bude odličan primer Srbiji kako da razvija svoj banjski turizam.

U nekoliko navrata se pisalo, između ostalih i mi, o problemu koji ima Atomska banja Gornja Trepča, specijalizovana za obolele od multiple skleroze. Ispostavlja se da naš RFZO ne želi sa ovom banjom da potpiše ugovor, tako da bolesnici iz Srbije moraju da plaćaju punu cenu (700 – 800 evra), dok se građani Rusije, BiH, Republike Srpske, Slovenije leče i odmaraju u ovoj banji o trošku svojih država. Može li obolelilma od MS-a u Srbiji da se to omogući. Možete li Vi na to da utičete?

Znam za taj problem, u saradnji sa RFZO, Ministarstvom zdravlja i Institutom za javno zdravlje Batut tražimo rešenje, mada to nije ni lako ni jednostavno.

Ima li Ministarstvo planova za ubuduće po pitanju turizma?

Strategijom razvoja turizma od 2016 – 2025. godine postavljeni su jasni ciljevi kojima smo planirali rast dolazaka i noćenja od po 12 posto godišnje u narednih deset godina.
Predviđeno je da direktni udeo turizma u BDP-u sa 2,2 odsto poraste na 5, 1 odsto u 2020. godini, odnosno 7,5 odsto u 2025. godini.
Ukupno učešće turizma sa povezanim delatnostima u BDP-u koje je u 2015.godini iznosilo šest odsto, u narednoj deceniji bi trebalo da poraste duplo.
Predviđeno je povećanje ukupnog broja zaposlenih u turizmu sa postojećih 87 hiljada na 136 hiljada do 2025.godine.
U planu je nastavak subvencionisanja turističke infrastrukture jer je uz izgradnju putne, turistička infrastruktura glavni preduslov za razvoj destinacija.
Radićemo na formiranju regionalnih turističkih proizvoda kako bismo privukli turiste iz udaljenih destinacija kao što su Kina i Japan, koji su trenutno jedna od najvećih emitivnih tržišta na svetu.
Istovremeno, moramo raditi i na promeni strukture gostiju jer od deset zemalja iz kojih nam dolazi najveći broj gostiju, pet je iz bivše SFRJ, te je stoga potrebno povećati broj turista iz udaljenih zemalja.
Moramo da radimo više na rebrendiranju Srbije i njenom pozicioniranju kao važne turističke destinacije.

Da li ostajete na mestu ministra trgovine i turizma?

Važnije od toga da li ću ostati na mestu ministra turizma je da se obezbedi rast turističkog prometa, a ostao ili ne ostao, sve ovo što sam naveo će morati da se uradi ako mislimo da napravimo ozbiljnije rezultate u turizmu.