Љајић: Шест понуда за Телеком

Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да је стигло шест понуда за приватизацију Телекома Србије.

„Ми смо презадовољни таквим интересовањем. Пре четири године када смо покушали да продамо Телеком била је само једна понуда и она није била задовољавућа, недавно су Словенци покушали да продају свој Телеком и био је само један понуђач, па је и он одустао“, навео је.

Љајић је рекао да ће у наредних 14 дана приватизациони саветник за Телеком, француска фирма Лазард, анализирати понуде и видети да ли су у њима испунуњени услови тендера.

Он је у емисији Прави угао Радио телевизије Војводине рекао да не може да каже ко је доставио понуде за куповину већинског удела у српској државној телекомуникационој компанији, али је навео да је од је седам заинтересованих потенцијаних купаца који су поднели необавезујуће понуде само један одустао.

„Не могу да говорим о било ком понуђачу. Уредба и став приватизационог саветника је да не излазимо са именима или било којом врстом спекулације око цене, како би добили што квалитетнију понуду и појачали конкуренцију“, нагласио је он.

Љајић је рекао да ће приватизациони саветник направити ранг листу понуда, руководећи се и по цени, али и по два друга битна чиниоца – социјалном и економском програму.

„Једна опција јесте да ниједна понуда не буде задовољајућа и ми у том случају нећемо продати Телеком, евентуално ћемо затражити да се доставе ревидиране понуде. Друга варијанта подразумева да одаберемо најбољег понуђача и да онда наставимо разговоре са њим у наредних 30 или 40 дана“, објаснио је Љајић следеће кораке у приватизационом поступку.

Упитан да ли помињање социјалног програма значи да ће након приватизације у Телекому бити отпуштања, Љајић је рекао да је то неминовно.

„Да се не лажемо, Телеком има 9.000 запослених, а са зависним фирмама у Републици Српској и Црној Гори око 13.000, док, на пример, његови конкуренти на нашем тржишту, Теленор и ВИП, имају неупоредиво мање. Нико не може да издржи тај број радника, али ће запослени у Телекому добити добити највеће отпремнине до сад“, навео је Љајић.

Потпредседник Владе је навео да Телеком држи 44 одсто домаћег тржишта мобилне телефоније, али да, ипак, приходује мање него Теленор.

„То је добрим делом последица и тако великог броја запослених“, указао је.

Он је рекао да држава не продаје Телеком ни из хира нити из политичких разлога, као ни због потреба буџета.

„Све противнике приватизације питам, да ли могу да кажу да ће тржиште телекомуникација за три године бити боље – то нико не може да зна. Потребна су велика улагања, без нових улагања се утакмица не може издржати и ово радимо за добробит Телекома“, објаснио је.

На критике синдиката да би Телеком пословао боље да из политичких разлога та компанија није куповала фирме у Црној Гори и Републици Српској, Љајић је признао да те две компаније праве губитке.

„Али, оне сада ипак повећавају цену за Телеком. Сви хоће да се шире, нико неће на мало тржиште, а опстаће само регионални играчи“, указао је он.

Љајић је одбацио наводе да приватизација нужно мора да значи да ће услуге Телекома у будућности поскупети.

„Постоје три учесника на домаћем тржишту и они ће се борити за своје учешће“, додао је.

Љајић је, поводом спекулација у медијима да приватизациони саветник Лазард можда у сукобу интереса јер је у наводним пословним контактима са америчким инвестиционим фондом Аполо који се помиње као потенцијални купац Телекома, рекао да је Влада проверила те наводе и да те две фирме никаквих заједничких послова нису имале у последњих неколико година.
Он је, такође, одбацио медијске наводе да ће Телеком бити продат Русима, из политичких разлога.

„Ескими да дођу и понуде најбољу цену – могу да добију Телеком. Нећемо се руководити политичким разлозима“, закључио је потпредседник Љајић.