Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da je stiglo šest ponuda za privatizaciju Telekoma Srbije.

„Mi smo prezadovoljni takvim interesovanjem. Pre četiri godine kada smo pokušali da prodamo Telekom bila je samo jedna ponuda i ona nije bila zadovoljavuća, nedavno su Slovenci pokušali da prodaju svoj Telekom i bio je samo jedan ponuđač, pa je i on odustao“, naveo je.

Ljajić je rekao da će u narednih 14 dana privatizacioni savetnik za Telekom, francuska firma Lazard, analizirati ponude i videti da li su u njima ispununjeni uslovi tendera.

On je u emisiji Pravi ugao Radio televizije Vojvodine rekao da ne može da kaže ko je dostavio ponude za kupovinu većinskog udela u srpskoj državnoj telekomunikacionoj kompaniji, ali je naveo da je od je sedam zainteresovanih potencijanih kupaca koji su podneli neobavezujuće ponude samo jedan odustao.

„Ne mogu da govorim o bilo kom ponuđaču. Uredba i stav privatizacionog savetnika je da ne izlazimo sa imenima ili bilo kojom vrstom spekulacije oko cene, kako bi dobili što kvalitetniju ponudu i pojačali konkurenciju“, naglasio je on.

Ljajić je rekao da će privatizacioni savetnik napraviti rang listu ponuda, rukovodeći se i po ceni, ali i po dva druga bitna činioca – socijalnom i ekonomskom programu.

„Jedna opcija jeste da nijedna ponuda ne bude zadovoljajuća i mi u tom slučaju nećemo prodati Telekom, eventualno ćemo zatražiti da se dostave revidirane ponude. Druga varijanta podrazumeva da odaberemo najboljeg ponuđača i da onda nastavimo razgovore sa njim u narednih 30 ili 40 dana“, objasnio je Ljajić sledeće korake u privatizacionom postupku.

Upitan da li pominjanje socijalnog programa znači da će nakon privatizacije u Telekomu biti otpuštanja, Ljajić je rekao da je to neminovno.

„Da se ne lažemo, Telekom ima 9.000 zaposlenih, a sa zavisnim firmama u Republici Srpskoj i Crnoj Gori oko 13.000, dok, na primer, njegovi konkurenti na našem tržištu, Telenor i VIP, imaju neuporedivo manje. Niko ne može da izdrži taj broj radnika, ali će zaposleni u Telekomu dobiti dobiti najveće otpremnine do sad“, naveo je Ljajić.

Potpredsednik Vlade je naveo da Telekom drži 44 odsto domaćeg tržišta mobilne telefonije, ali da, ipak, prihoduje manje nego Telenor.

„To je dobrim delom posledica i tako velikog broja zaposlenih“, ukazao je.

On je rekao da država ne prodaje Telekom ni iz hira niti iz političkih razloga, kao ni zbog potreba budžeta.

„Sve protivnike privatizacije pitam, da li mogu da kažu da će tržište telekomunikacija za tri godine biti bolje – to niko ne može da zna. Potrebna su velika ulaganja, bez novih ulaganja se utakmica ne može izdržati i ovo radimo za dobrobit Telekoma“, objasnio je.

Na kritike sindikata da bi Telekom poslovao bolje da iz političkih razloga ta kompanija nije kupovala firme u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, Ljajić je priznao da te dve kompanije prave gubitke.

„Ali, one sada ipak povećavaju cenu za Telekom. Svi hoće da se šire, niko neće na malo tržište, a opstaće samo regionalni igrači“, ukazao je on.

Ljajić je odbacio navode da privatizacija nužno mora da znači da će usluge Telekoma u budućnosti poskupeti.

„Postoje tri učesnika na domaćem tržištu i oni će se boriti za svoje učešće“, dodao je.

Ljajić je, povodom spekulacija u medijima da privatizacioni savetnik Lazard možda u sukobu interesa jer je u navodnim poslovnim kontaktima sa američkim investicionim fondom Apolo koji se pominje kao potencijalni kupac Telekoma, rekao da je Vlada proverila te navode i da te dve firme nikakvih zajedničkih poslova nisu imale u poslednjih nekoliko godina.
On je, takođe, odbacio medijske navode da će Telekom biti prodat Rusima, iz političkih razloga.

„Eskimi da dođu i ponude najbolju cenu – mogu da dobiju Telekom. Nećemo se rukovoditi političkim razlozima“, zaključio je potpredsednik Ljajić.