Либерализација тржишта телекомуникација је добра, јер повећава број оператера на тржишту, а то доноси много већу конкуренцију што директно утиче на већи квалитет услуга, рекао је данас државни секретар у Министарству унтрашње и спољне трговине и телекомуникација, Стефан Лазаревић.

 
„На крају, то значи веће задовољство корисника. Ми, као министарство, значајну пажњу усмеравамо ка заштити корисника на тако растућем тржишту“, рекао је Лазаревић за Тањуг.

Данас, како је додао, немамо конкуренцију појединачних услуга, као што је то некада био случај већ на либерализованом тржишту имамо конкуренцију пакета услуга, а то је оно што пружа и доноси посебну динамику на српско тржиште.

Уз опаску да постоје бројне студије о значајном утицају развоја овог тржишта на развој економије једне државе, Лазаревић је рекао да је преносивост фиксних бројева један од последњих сегмената у процесу либерализације тржишта телекомуникација у Србији, која је законски зацртана 2010.године.

„Срећом, ишло се брзо. Тај закон је увео режим општег овлашћења, решио питања интерконекције, ефикасно управљање радио-фреквенцијским спектром, технолошку неутралност, преносивост фиксног и мобилног броја“, подсетио је.

Преносивост фиксног броја је у неким државама у региону ступило на снагу много раније, а у Србији, где се дуже чекало, тај процес је у току, као један од последњих корака либерализације тржишта.

Директор Републичке агенције за електронске комуникације Милан Јанковић казао је да је од увођења услуга преноса броја у фиксној телефонији 1. априла поднето између 700 и 800 захтева,а да је више од 400 реализовано.

Он је казао да су рокови за пренос испоштовани, као и да за сада није био никаквих примедби на прекорачење рока од три плус три дана, додавши да је Правилником предвиђено да корисници треба да плате до 165 динара за захтев, уколико се оператори нису одрекли те накнаде.

Јанковић је додао да се у наредном периоду може очекивати повећање инвестиција у широкопојасни приступ интернету, што ће омогућити већи избор услуга за кориснике.

Према његовим речима, до 2020. године развој широкопојасних сервиса може чинити пет до шест одсто БДП-а.

Шеф економског одељења ЕУ делегације у Србији Фрек Јанмат је навео да је пред Србијом неколико изазова у области телекомуникација, међу којима је завршетак процеса дигитализације чији је рок 17. јуна 2015., а један од главних предуслова је усвајање медијских закона.

Такође, потребно је регулисање дигиталне дивиденде, али и гарантовање финансијске и оперативне независности регулатоних тела, навео је Јанмат.

Он је истакао да је либерализација тржишта телекомуникација један од најважнијих изазова са којим се регулатор и владе суочавају не само у Србији, него и у региону, додавши да је посебну пажњу потребно посветити развоју правног и регулаторног оквира који омогућава нове и боље сервисе и услуге по прихватљивим ценама, уз стимуилисање економског развоја.

Јанмат је подсетио да је регулаторна услађеност са европским оквирима кључни захтев за земље које желе да постану чланице ЕУ.

Он је додао и да је Србија добро позиционирана у домену продора мобилних услуга, посебно у 3Г сегменту где чак превазилази и европски просек.