Liberalizacija tržišta telekomunikacija je dobra, jer povećava broj operatera na tržištu, a to donosi mnogo veću konkurenciju što direktno utiče na veći kvalitet usluga, rekao je danas državni sekretar u Ministarstvu untrašnje i spoljne trgovine i telekomunikacija, Stefan Lazarević.

 
„Na kraju, to znači veće zadovoljstvo korisnika. Mi, kao ministarstvo, značajnu pažnju usmeravamo ka zaštiti korisnika na tako rastućem tržištu“, rekao je Lazarević za Tanjug.

Danas, kako je dodao, nemamo konkurenciju pojedinačnih usluga, kao što je to nekada bio slučaj već na liberalizovanom tržištu imamo konkurenciju paketa usluga, a to je ono što pruža i donosi posebnu dinamiku na srpsko tržište.

Uz opasku da postoje brojne studije o značajnom uticaju razvoja ovog tržišta na razvoj ekonomije jedne države, Lazarević je rekao da je prenosivost fiksnih brojeva jedan od poslednjih segmenata u procesu liberalizacije tržišta telekomunikacija u Srbiji, koja je zakonski zacrtana 2010.godine.

„Srećom, išlo se brzo. Taj zakon je uveo režim opšteg ovlašćenja, rešio pitanja interkonekcije, efikasno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, tehnološku neutralnost, prenosivost fiksnog i mobilnog broja“, podsetio je.

Prenosivost fiksnog broja je u nekim državama u regionu stupilo na snagu mnogo ranije, a u Srbiji, gde se duže čekalo, taj proces je u toku, kao jedan od poslednjih koraka liberalizacije tržišta.

Direktor Republičke agencije za elektronske komunikacije Milan Janković kazao je da je od uvođenja usluga prenosa broja u fiksnoj telefoniji 1. aprila podneto između 700 i 800 zahteva,a da je više od 400 realizovano.

On je kazao da su rokovi za prenos ispoštovani, kao i da za sada nije bio nikakvih primedbi na prekoračenje roka od tri plus tri dana, dodavši da je Pravilnikom predviđeno da korisnici treba da plate do 165 dinara za zahtev, ukoliko se operatori nisu odrekli te naknade.

Janković je dodao da se u narednom periodu može očekivati povećanje investicija u širokopojasni pristup internetu, što će omogućiti veći izbor usluga za korisnike.

Prema njegovim rečima, do 2020. godine razvoj širokopojasnih servisa može činiti pet do šest odsto BDP-a.

Šef ekonomskog odeljenja EU delegacije u Srbiji Frek Janmat je naveo da je pred Srbijom nekoliko izazova u oblasti telekomunikacija, među kojima je završetak procesa digitalizacije čiji je rok 17. juna 2015., a jedan od glavnih preduslova je usvajanje medijskih zakona.

Takođe, potrebno je regulisanje digitalne dividende, ali i garantovanje finansijske i operativne nezavisnosti regulatonih tela, naveo je Janmat.

On je istakao da je liberalizacija tržišta telekomunikacija jedan od najvažnijih izazova sa kojim se regulator i vlade suočavaju ne samo u Srbiji, nego i u regionu, dodavši da je posebnu pažnju potrebno posvetiti razvoju pravnog i regulatornog okvira koji omogućava nove i bolje servise i usluge po prihvatljivim cenama, uz stimuilisanje ekonomskog razvoja.

Janmat je podsetio da je regulatorna uslađenost sa evropskim okvirima ključni zahtev za zemlje koje žele da postanu članice EU.

On je dodao i da je Srbija dobro pozicionirana u domenu prodora mobilnih usluga, posebno u 3G segmentu gde čak prevazilazi i evropski prosek.