Kompanija za plaćanje preko interneta PayPal počeće ove godine da radi i u Srbiji, najavio je ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim LJajić u intervjuu agenciji Beta.

„To je mnogo brže nego što smo očekivali. Naše su procene bile da će se to dogoditi do kraja godine, ali to će biti mnogo ranije“, rekao je LJajić. Prema njegovim rečima, predstavnci  kompanije PayPal sami će najaviti kada tačno dolaze u Srbiju. „To je velika stvar za građane Srbije, ali šansa za privredu da iskoriste sve mogućnosti elektronskog poslovanja i trgovine preko interneta“, zaključio je on.

Potpredsednik Vlade Rasim LJajić je objasnio da uvođenje socijalne korpe nije populistički potez i da država ne reguliše cene na tržištu, već da ta akcija pokazuje društveno odgovorno poslovanje kompanija.

„Ovo je pokušaj da u uslovima ekonomske i socijalne krize obezbedimo namirnice po što pristupačnijim cenama“, rekao je LJajić. On je naglasio da su se država i Vlada izvukle iz koncepta socijalne korpe, da ne bi bili tuženi za populizam i ostavili kompanijama da promovišu društvenu odgovornost, a kako je naveo, taj koncept odgovara i trgovcima i potrošačima.

Kako je ocenio, trgovci su na ovaj način povećali promet, za neke robe i do 30 odsto, a potrošači su dobili niže cene.

„Mi ništa više od ovog u datim okolnostina ne možemo da preduzmemo“, zaključio je ministar spoljne i unutrašnje trgovione i telekomunikacija.

On je dodao da „nisu izmislili toplu vodu“ sa konceptom socijalne korpe, jer ta akcija postoji na sličan ili isti način u mnogim zemljama, kao i u Evropskoj uniji.

Prema njegovim rečima, država će na srednji rok raditi na poboljšanju poslovnog ambijenta, jačanju konkurencije i dovođenju novih trgovinskih lanaca.

LJajić je naveo da se za sada za učešće u socijalnoj korpi, koje je dobrovoljno, prijavilo sedam trgovinskih lanaca i devet proizvodjača, a da se pregovara sa još dva trgovca.

Trgovinski lanci ponudili su od početka aprila u svojim radnjama proizvode iz socijalne korpe po cenama nižim i do 30 odsto za odredjene proizvode prehrane i kućne hemije.

LJajić je rekao i da je pre nekoliko dana razgovarao sa predstavnicima švedskog proizvođača nameštaja IKEA, koji planira da otvara robne kuće u Srbiji, i da je dogovoreno da oni sami saopšte kad i na koji način kreću da posluju u Srbiji.

„Evidentno je da će oni početi da rade u Srbiji, a sami će obavestiti javnost kada će to biti“, rekao je LJajić.

On je rekao da za sada nema nikakvih prepreka za to i da im država pruža svu logističku podršku da dobiju sva potrebna dokumenta, kao i da taj procec teče nesmetano.

Ministar Rasim LJajić je izjavio da proizvođači brašna iz Srbije imaju problem sa izvozom u Makedoniju, jer ta zemlja uvodi necarinske barijere koje nisu u skladu sa principima CEFTE i tržišnog poslovanja.

„Makedonske vlasti ne žele da prihvate sertifikate naših laboratorija i ne puštaju kamione sa brašnom iz Srbije dok oni ne sprovedu sve neophodne kontrole i analize“, rekao je on.

LJajić je naveo da je uputio dopis makedonskom ministarstvu i nadležnim institucijama i da je tražio bilateralni sastanak pre nego što se obrate CEFTI.

„Smatramo da se radi o vancarinskim barijerama, koji nisu u skladu sa principima CEFTE i tržišnog poslovanja“, rekao je LJajić i dodao da to traje nekoliko dana.

LJajić je podsetio da je Vlada Makedonije i ranije donosila neke uredbe kojima je ograničavan uvoz pšeničnog brašna iz Srbije i drugih zemalja, ali da je na sastanku sa makedonskim ministrom poljoprivrede Ljupčom Dimovskim pre dva meseca rečeno da više neće biti takvih uredbi.

„Nisu doneli uredbu, ali na svaki način opstruiraju slobodan protok robe iz Srbije“, rekao je ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikaci Rasim LJajić agenciji Beta.