Tržišna inspekcija u poslednjih godinu i po dana na teren je izlazila u proseku 65 puta dnevno i obavila rekordnih 36.000 nadzora i to sa tek 350 inspektora, a najviše zbog sumnji u nezakonito podizanje cena. Građani ovu inspekciju vide kao najzaslužniju za suzbijanje sive ekonomije, više i od predsednika države i Vlade, što potvrđuje 18% ispitanika u NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji.
Pored više od 26.000 redovnih i 8.700 vanrednih poseta, inspektori su obavili i skoro 1.000 savetodavnih, kako bi ukazali privrednicima na propuste koje mogu da isprave i time izbegnu prekršajne prijave i kazne.
Za tri meseca od kad je startovao jedinstveni Kontakt centar republičkih inspekcija građani i privreda su uputili čak 4.422 predstavke (3.355 predstavka stiglo je tokom vanrednog stanja). Najviše posla imala je upravo Tržišna inspekcija na koju se odnosilo 34% predmeta, jer su se građani tokom prvog talasa pandemije pored podizanja cena najčešće žalili i na odbijene reklamacije, neregistrovane maloprodaje ili neizdavanje fiskalnih računa.
„Iako su inspektori brzo postupali po prijavama, verujem da bi radili još efikasnije, kad bi se mlađe generacije zainteresovale i više birale ovaj poziv, čime bi se popravila starosna struktura zaposlenih u inspekcijama koja sada u proseku iznosi 57 godina. Inspektore bi u radu trebalo motivisati tako što bi im se omogućilo da redovno napreduju, kao i da kvalitetan kadar bude adekvatno nagrađen“ kaže Žužana Hargitai, direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan, koja podržava reformu inspekcija u Srbiji.
Prema podacima za 2019. i 2020. građani su se Tržišnoj inspekciji najviše obraćali zbog nezakonitog podizanja cena u trgovinskim radnjama (61%), zatim, prijavljivali su sektor uslužnih delatnosti (27%), neprihvatanje reklamacija (27%), neregistrovane radnje (16%) i neizdavanje računa (9%).
Od prijava koje je nadležna inspekcija podnela sudu, izrečeno je 536 kazni, četiri prijave su odbijene, dosuđena je jedna oslobađajuća presuda i jedna obustava, a najčešće izricane presude odnosile su se na zabranu obavljanja delatnosti za neregistrovane radnje, privremeno oduzimanje robe i otklanjanje nedostataka po Zakonu o turizmu.
