Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да ће измене и допуне Закона о туризму допринети сузбијању сиве економије у тој области и бољој заштити путника.
Образлажући Закон о изменама и допунама Закона о туризму у парламенту, Љајић је рекао да нова решења предвиђају децентрализацију надлежности инспекцијског надзора на јединице локалне самоуправе и да је предвиђено да инспекције могу убудуће да контролишу рад у приватном сектору, испуњеност минималних техничких услова у приватном сектору и сеоским домаћинстива, као и наплату боравишне таксе.
Такође, измене предвиђају и увођење прекршајног налога за физичка и правна лица.
„Рачунамо да ћемо тиме убрзати ефикаснију и бољу наплату казни и растерећење прекршајних судова“, рекао је министар туризма.
Говорећи о заштити путника, Љајић је подсетио да је држава често била немоћна да заштити преварене путнике, јер су и након покретања поступка за одузимање лиценце, по закону агенције настављале да раде до завршетка управног поступка.
„Сада исправљамо ту нелогичност и инспекција ће имати већу надлежност, моћи ће да изрекне новчане казне и да покрене поступак за одузимање лиценце“, рекао је Љајић и додао да ће убудуће агенција издавати потврду о путовању, која ће садржати гаранцију, као и објашњење о активирању тих гаранција.
Такође, изменама је предвиђено да организатори путовања имају банкарску гаранцију или полису, како би добили лиценцу за рад, као и да осигурају свако појединачно путовање, како би се тим осигурањем исплатили путници уколико евентуално дође до преваре.
Он је навео да ће убудуће бити прецизирани јасни услови под којим синдикалне организације, феријални савези, планинске организације могу да организују туристичка путовања.
„Та путовања мораће да буду део годишњег плана свих удружења, која неће моћи да се рекламирају већ ће удружења моћи само да обавештавају чланове, што значи да је искључена комерцијализација“, објаснио је Љајић.
Министар је навео и да ће законом бити предвиђена подстицајна средства за организована туристичка путиовања, „у циљу привлачења домаћег и иностраног туристичког промета“, уз напомену да ће висина подстицаја зависити од срестава која буду на располагању.
Измене предвиђају и јасне критеријуме за избор директора туристичких организација на свим нивоима.
„Дефинисаћемо и јасне услове за формирање туристичких организација. Тренутно их имамо око 120 и то је доста неефикасан систем, а циљ нам је да поспешимо удруживање локалних туристичких организација у регионалне туристичке организације са крајњим циљем да то прерасте у дестинацијску менаџемнт организацију како би се боље управљало одређеном дестинацијом“, рекао је потпредседник Владе.
Он је навео пример Копаоника који као једна од најважнијих дестинација нема своју туристичку организацију.
Министар је оценио и да досадашње измене тог закона, донетог 2009. године, нису допринеле смањењу сиве економије у области туризма, као и да нису биле усклађене са другим приписима и директивама ЕУ.
Говорећи о Споразуму влада Србије и Македоније о сарадњи у области туризма, Љаљић је рекао да се ради о споразуму који Србија има са скоро свим земљама региона.
„Циљ је да покушамо да удружимо туристичке капацитете ради формирања заједничког туристичког произовода и заједничком привлачењу више страних туриста“, рекао је Љајић уз напомену да је Македонија за Србију важна и као земља из које долази све више туиста.
Љајић је, образлажући предлог Споразума о економској сарадњи Србије и Македоније рекао да је реч о истовентном тексу које је Србија имала са Македонојом 2009. и који је престао да важи 2013, а да је ново у предложеном споразуму што сада тај докуметн има клаузулу о аутоматском продужавању.
„Споразум о економској сарадњи је важан, јер је Македонија за Србију важна као економски партнер“, рекао је Љајић и прецизирао да је прошлогодишња размена била 664 милиона евра, да је Македонија седмо извозно тржиште за српску привреду, док је Србија Македонији четврти спољнотрговински партнер.
Образлажући амандмане на Статут Светске туристичке организације, Љајић је рекао да је Србија од девет амандама ратофиковала шест и да ће кад потврди преостала три, уз Холандију, Литванију и Шпанију, бити једина земља која је ратификовала све амандмане .
