Предложене измене и допуне Закона о заштити конкуренције су техничке, а не системске природе и представљају фино подешавање у погледу отклањања одређених проблема и недостатака, речено је данас на централној јавној расправи о том документу.

Како је истакнуто, циљ је институционално јачање Комисије за заштиту конкуренције, повећање ефикасности у поступању и већа права сигурност и извесност за учеснике на тржишту.

Помоћник министра спољне и унутрашње трговине и телекомуникације Душан Протић истакао је да је Закон о заштити конкуренције који се примењује претходне три године добар и модеран пропис који је усаглашен са европским прописима.

Ништа битно у смислу концепта и основне идеје се неће нарушавати, већ ће само бити реализоване одређене промене како би се отклонили уочени проблеми и препреке у понашању тржишних учесника, без државне интервенције, казао је Протић.

Чланица Савета Комисије за заштиту конкуренције Весна Бесаровић истакла је да је у годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу интеграција за 2012. годину наведено да је постигнут напредак у наставку имплементације модерних института заштитите конкуренције, али да важећи закон садржи одређене недостатке.

То се пре свега односило на питање камата и трошкова, као и рокова прописаних за поједине радње у поступку, додала је Бесаровић.

Она је прецизирала да је било предвиђено да Комисија за заштиту конкуренције сноси камате и остале трошкове који настају у случају укидања управне мере, као и да су рокови застарелости, као и рок за испитавање концентрације по службеној дужности били сувише кратки.

Тако су рокови застарелости продужени са три на пет година, напоменула је Бесаровић.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић указао је на важност уравнотежености инструмената за спровођење политике и основне сврхе прописа, имајући у виду да запрећене казне иду и до 10 одсто укупног прихода фирме.