Државни секретар за туризам Мирослав Кнежевић изјавио је да се у Србији нешто више од хиљаду сеоских домаћинстава бави туризмом и додао да тај вид туризма чини мање од 10 одсто укупног туристичког промета у нашој земљи.
Према његовим речима интересовање за боравак у сеоским домаћинствима се повећава из године у годину, па се тако ове године чак удвостручио број странаца у односу на 2016. годину. Осим гостију из окружења, углавном долазе туристи из Израела, Турске, а у последње време долази и велики број кинеских туриста.
Он наводи да интересовање за сеоски туризам расте у свету последњих двадесет година, а да и Србија прати те трендове.
,,Слична ситуација је и код нас, с тим што је у последњих неколико година туристичка понуда, када је реч о сеоским домаћинствима, знатно побољшана“, рекао је Кнежевић у изјави за Тањуг.
На питање да ли је хиљаду регистрованих домаћинстава довољно, каже да је у овом тренутку то реално и у складу са тржишним тенденцијама.
Оцењује да је добро што се интересовање гостију за боравак у тим домаћинствима повећава из године у годину.
,,Управо ти гости и то што су задовољни пруженим услугама можда и јесу најбоља промоција сеоског туризма у Србији“, рекао је државни секретар.
Он скреће пажњу на то да одмор на селу и даље више бирају домаћи туристи него страни али и да се и то полако мења.
То је, каже, и показатељ који јасно усмерава и говори како треба покушати на међународном тржишту.
,,Наравно, није лако, конкуренција је велика, пре свега у земљама у окружењу – Словенији, Мађарској, Румунији”, додаје је Кнежевић, али како каже нада се, да ће наша сеоска домаћинства квалитетом услуге успети да им се приближе и да привуку стране туристе и прилагоде своју понуду њима.
,,’Кроз кредите које министарство одобрава за побољшање квалитета саме туристичке понуде у 2016. години је додељено 30 милиона динара за сеоска домаћинства, што су значајна средства“,каже он.
Наводећи да недостаје инфраструктура и приступ сеоским домаћинствима, он очекује да ће се и то у блиској будућности променити.
На питање шта је потребно да би се то променило и колика су улагања потребна, Кнежевић истиче да је то тешко проценити у овом тренутку.
,,То је ствар која се мора спустити са државног на локални ниво, да локалне самоуправе процене колико су им које дестинације важне када је реч о сеоском туризму, па да се онда заједничким снагама уради неки план и да се види које су мере неопходне када је реч о инфраструкури. Мислим да се свест променила и да су људи који живе на селима схватили да осим пољопривреде или сточарства, туризам може да буде додатни извор прихода, те су негде посветили своју пажњу томе“, рекао је Кнежевић.
Оно што је важно и на чему ће се радити у будућности, најављује он, је едукација јер гости не одлазе на села само да би тамо боравили.
“Имамо две групе гостију, класичне туристе и туристе који желе активан одмор-реакреацију, шетњу, упознавање бројих природних, културних, историјских добара који се налазе у непосредној околини“, каже Кнежевић, уз образложење да све то заједно треба представљати као један туристички прозивод.
,,На тај начин, сигуран сам, да ће се повећати и број и наравно да ће се променити структура гостију“, закључио је Кнежевић додајући да процедура за регистровање домаћинства није компликована.
Према његовим речима, све је у великој мери упрошћено тако да они који желе да се активно укључе могу да контактирају локалне туристичке организације или самоуправе и добију све информације.