Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић саопштила је да је усвојен нови Закон о заштити потрошача, који је сачињен на основу анализе примене важећег Закона о заштити потрошача из 2014. године, али и као резултат активности Радне групе која је радила на овом предлогу, а у којој су били истовремено заступљени представници трговаца и потрошача као основних субјеката потрошачког односа, али и остали релевантни носиоци заштите потрошача и стручна јавност.
”С обзиром на то да је заштита потрошача уставна категорија Републике Србије, те један од примарних системских циљева државног деловања, нови Закон о заштити потрошача нуди нова законска решења која ће омогућити потрошачима да своја права остваре ефикасно и уз што мање трошкова, и да на тај начин пружи и гарантује висок ниво заштите потрошача у Србији”, рекла је Матић.
Министарка је додала да ће примена овог закона вишеструко допринети заштити права потрошача и да ће се овим путем потрошачко право у Републици Србији кретати у складу са прописима ЕУ.
Нови Закон предвиђа низ унапређених системских решења и мера путем којих ће бити регулисане обавезе и заштићена права свих потрошача, али такође и предлаже обавезе, одговорности и правила која се односе на деловање трговаца, и које ће у будућности осигурати и побољшати позицију потрошача и њихових потрошачких права. Најважније новине новог Закона о заштити потрошача су:
1. Увођење Регистра „Не зови“
Потрошачи који не желе примати позиве трговаца у комерцијалне сврхе, могу поднети захтев оператору електронских комуникација са којим имају закључен уговор, да им се телефонски број, фиксни или мобилни, упише у Регистар. Упис или испис из Регистра је бесплатан.
Предвиђена је прекршајна одговорност трговца ако и поред тога што је потрошачев број уписан у Регистар, позове потрошача у комерцијалне сврхе.
2. Увођење прорачуна за пружање услуге чија је вредност већа од 5.000 динара
За пружање услуге чија је вредност већа од 5.000 динара, продавац је дужан да сачини прорачун на трајном носачу записа са спецификацијом услуге и да прибави сагласност потрошача пре отпочињања пружања услуге.
3. Увођење евиденције потрошачких спорова
Пред надлежним судовима потрошачки предмети, поред основне класификације да се ради о парници, биће означени и додатном класификацијом која ће се користити за потрошачке спорове.
4. Извршена делимична хармонизација са Директивом о путовањима у пакет аранжманима и повезаним путним аранжманима 2015/2302.
Закон у смислу поменуте директиве предвиђа се да ће путници добијати све информације пре склапања уговора и то информације о: основним карактеристикама услуге путовања, основним подацима о организатору, продајној цени, модалитету плаћања, минималном броју путника, као и друге опште информације о захтевима за пасош и визу, инфомације о здравственим формалностима земље одредишта, добровољном или обавезном осигурању које покрива трошкове раскида уговора од стране путника или трошкове помоћи, укључујући репатријацију (враћање путника у место поласка или друго место о којем се уговорне стране договоре) у случају незгоде, болести или смрти.
Овом директивом се регулишу права и обавезе потрошача у случају измена услова уговора и раскида уговора, заштита потрошача у случају несолвентности организатора путовања и захтеви у вези са информисањем за повезане путне аранжмане.
5. Унапређен је поступак вансудског решавања потрошачког спора
Поред прецизнијих процесних правила, од сада је и обавезно учешће трговца у поступку вансудског решавања потрошачког спора.
6. Увођење прекршајних налога
За поједине прекршаје у Закону предвиђено је да тржишни инспектор може изрећи прекршајни налог трговцу (новчана казна прописана у фиксном износу, ако се плати 50% у року од осам дана од дана уручења прекршајног налога, ослобађа се плаћања других 50%). На овај начин се обезбеђује ефикаснија наплата средстава која припадају буџету.
То су на пример: неистицање цене, позивање потрошача чији је број телефона уписан у Регистар „Не зови“, неучествовање у вансудском решавању потрошачких спорова, неизвршавање обавезе предуговорног обавештавања потрошача, невођење и нечување евиденције примљених рекламација потрошача и др.
За прекршајне налоге прописане су новчане казне и то 50.000 за правно лице, 8.000 за одговорно лице у правном лицу и 30.000 динара за предузетнике.
7. Прописан је дужи рок застарелости (две односно три године)
8. Јачање улоге и одговорности потрошачких организација
